Прочитај ми чланакБошко Обрадовић, лидер Двери, одговорио је на текст нашег портала "Бошко пролупао као Шешељ: Хоће да исели Тита из Куће цвећа", у ком се наводе жеље и амбиције Обрадовића да исели тело Јосипа Броза Тита из Куће цвећа. Одговор преносимо у целости.
Војислав Шешељ је симбол лажног родољубља, извитопереног четништва и свеукупне деградације свега националног, што је ваљда био и циљ Службе државне безбедности која га је инсталирала у своје време као и његовог кума Вука Драшковића. Идеја СДБ је очито била да се у тренутку буђења националних осећања српског народа после комунизма обесмисли и дугорочно грађанима згади сваки патриотизам ако су такви његови експоненти, и у томе се поприлично успело. Зато одбацујем свако поређење Српског покрета Двери и мене лично са лажним, булајићевским војводама који су само срамота за српски патриотизам.
Мој мали твитер коментар на тему да ли Кућа цвећа и даље треба да буде гробно место Јосипа броза Тита инспирисан је предлогом једног од најутицајнијих великодостојника Руске православне цркве Митрополита Илариона који је изјавио да чувени Лењинов маузолеј на Црвеном тргу у Москви треба претворити у Музеј масовних репресалија након сахрањивања тела Владимира Лењина на другом месту, јер је са том особом повезан почетак црвеног терора и масовних репресалија над руским становништвом, и да зато не би требало да има места за тог човека на Црвеном тргу. Руководио сам се сличном логиком када сам предложио да Јосип Броз Тито буде сахрањен на другом месту, најбоље у земљи свог порекла, а да Кућа цвећа буде претворена у Музеј жртава комунистичког терора после Другог светског рата.
Желео бих да нагласим две ствари. Ово није најважнија тема у Србији данас и није ми циљ никакво подгревање подела из прошлости, напротив. То је био само један обичан твит и надам се право на слободу мишљења коју смо освојили након ропства полувековном једнопартијском систему. Сматрам да треба исправити неправду према жртвама комунистичког терора које још леже у неоткопаним гробницама широм Србије, достојно их сахранити и обележити стратишта, како бисмо након тога и дефинитивно завршили са Другим светским ратом и како би се потомци зараћених страна заувек измирили.
Срби су узели учешћа у два антифашистичка покрета отпора за време Другог светског, равногорском и партизанском, и без обзира што је партизански искоришћен за револуцију и насилно преузимање власти од стране комуниста, у том покрету је било много Срба и других грађана који нису били комунисти и нису учествовали у злочинима против политичких противника по доласку на власт у Србији на совјетским тенковима и уз помоћ западних лажних савезника 1944. године.
Друга и подједнако битна и поштена теза је да није све у комунистичкој Југославији било лоше и да све добре ствари треба истаћи, а то су напори у обнови земље после рата, бесплатно школство и здравство и много позитивнија селекција у кадровском напредовању без обзира што су на највише функције могли доћи само чланови КПЈ. Све ово, међутим, остварено је на злочину масовних убистава, прогона, затварања и отимања имовине десетина хиљада политичких противника и обичних грађана који се нису слагали са новим поретком. Дакле, трудим се да објективно посматрам и период окупације у Другом светском рату и период комунистичке окупације после рата. Међутим, једна ствар остаје мистерија: како су Срби прихватили да пођу за човеком о коме нису знали апсолутно ништа, који није говорио српски језик и дан данас се не зна његово право име нити порекло. Одговор је у томе што Срби никада нису бирали Тита за вођу већ им је на силу наметнут кроз договор великих сила о подели Европе после завршетка рата.
Нема сумње да се ради о комунистичком агенту и ликвидатору, инспиратору бројних убистава и масовних стрељања, а вероватно и члану разних ложа и тајних друштава чији гроб никако не може заузимати почасно место у Београду. Можда неки други народи бивше Југославије којима је направио национално име, цркву и државу имају мотив да га сахране у својим престоницама и тако нешто им треба омогућити. Рачунајући и сву зараду од туризма, ходочашћа и субкултуре повезаних са именом вође Комунистичке партије Југославије, која је била терористичка организација свога времена. Када би данас неко славио неку терористичку организацију и њеног лидера вероватно би био стављен ван закона и одговарао би за то, али изгледа да још увек нема сметњи да се Јосип Броз Тито налази у Кући цвећа и слави као највећи син наших народа и народности који се воли више од тате и маме.
