Прочитај ми чланак
(Политика)
Бивши председници Србије имају право не само на канцеларију, већ и на саветника, секретара и службени аутомобил с возачем, онолико дуго колико им је трајао мандат, као и на 80 одсто плате актуелног председника
Борис Тадић ће ускоро бити комшија Милану Милутиновићу, такође бившем председнику Србије, у једној од канцеларија новобеоградске Палате „Србија”. То нам је потврдио и Вељко Одаловић, секретар Владе Србије, рекавши да је Тадић тражио радни простор на који по закону има право. Почасни председник ДС-а и Ивица Дачић срели су се 2. јула у америчкој амбасади на на обележавању Дана независности САД. И премијер је тада обећао да ће му влада обезбедити канцеларију „само да надлежни одраде процедуру” и да нема разлога да се брине.
Тадић као бивши шеф државе на канцеларију има право по Закону о председнику републике, донетом крајем 2007. године. На то имају право и остали председници бирани од 9. децембра 1990. године, од одржавања првих вишестраначких избора, као и председници СР Југославије и председници СЦГ из Србије. Не само на канцеларију, већ и на саветника, секретара и службени аутомобил с возачем, онолико дуго колико им је трајао председнички мандат. Уз то, може да их обезбеђује полиција или војска годину дана по престанку мандата, а и дуже, уколико постоје оправдани разлози за то.
Бивши председници имају право и на почасни назив „бивши председник републике”, затим на накнаду плате најдуже годину дана, док се не запосле или стекну услов за пензију, а ако се не запосле, на месечно примање у износу од 80 одсто плате актуелног председника, до пензионисања. Имајући у виду да је плата председника Томислава Николића, према подацима са сајта председника републике, 132.355 динара, онда бивши шефови државе могу месечно да примају по 105.884 динара.Они имају право и на дипломатски пасош и на приступ архивама из времена док су били на председничкој функцији.
Осим што је тражио да му се обезбеди канцеларија, Тадић не користи ништа од погодности које има по закону, рекли су нам из Демократске странке. „Он се одрекао свих тих повластица, и пензије, и свега, једино је тражио канцеларију, на коју има право. Процедура још траје.”
Помозите рад Србин.инфо! Не дозволите да нас угасе ЕУ и САД.
Тренутно, канцеларију бившег председника има само Милан Милутиновић, који је био на челу Србије од краја 1997. до краја 2002. По повратку из Хашког трибунала, где је ослобођен по свим тачкама оптужбе за злочине на Косову и Метохији, 2010. године, додељена му је канцеларија у новобеоградској Палати „Србија”, која слови као погодна за ту намену јер бивши председници тамо могу да користе и протокол и сале за састанке. Милутиновић има и секретара и возача, а добија и плату која му по закону припада. У канцеларији коју Милутиновић може да користи до 2015. баве се, како смо чули, разним „административним пословима”, а Милутиновић обично долази два, три пута недељно.
И Зоран Лилић, председник СРЈ од 1993. до 1997, користио је канцеларију у Палати. Додељена му је, према речима адвоката и посланика СНС-а Владимира Цвијана, који је у то време био генерални секретар Председништва у време председника Тадића, 2009, у року од неких десетак дана од подношења захтева. Процедура је, тврди Цвијан, више него једноставна. После захтева бившег председника, углавном је на Управи за заједничке послове државних органа да заврши посао. Канцеларијски простор, службени аутомобил и возача обезбеђује влада, у сагласности с бившим председником републике. Финансијско пословање води, према закону, Генерални секретаријат председника републике.
Једино се Војислав Коштуница, председник СРЈ од 2000. до 2003, није пријавио да користиприпадајуће повластице. Милан Милошевић, председник Извршног одбора ДСС-а, каже за „Политику” да Коштуница по престанку мандата није користио апсолутно ништа. „Нема ни возача, ни аутомобил, ни државне приходе”, тврди Милошевић, од кога сазнајемо и да је Коштуница запослен у ДСС-у, где прима плату. На питање зашто се лидер ДСС-а одрекао законских могућности, одговара да му је било до свега тога, вероватно не би вратио мандат народу и држави.
Бивши председници у другим земљама имају сличне законске привилегије. Тако, према ове године измењеном хрватском Закону о посебним правима председника Хрватске по престанку обављања дужности, ранији шеф државе пет година по престанку функције има право на канцеларију, два државна службеника, возача и службено возило. Иако је овим изменама закона Сабор умањио права председника по престанку дужности, Стјепану Месићу је доживотно гарантована канцеларија и већа пензија од оне коју ће имати Иво Јосиповић и наредни бивши председници, уз образложење да је реч о стеченом праву.
Правдајући своје „бенефиције”, Месић је објашњавао да председник никада није приватна особа, па ни када му истекне мандат. „Долазе ми и бивши и садашњи председници, амбасадори, министри… Позивају ме на светске конференције да одржим говор, а за то се не могу спремити у својој кухињи”, говорио је Месић.
Да није лоше бити бивши председник сведочи случај бившег француског шефа државе Николе Саркозија. Он, према писању овдашње штампе, има право на месечну пензију од 6.000 евра бруто, а ако жели да уђе у Уставни савет, месечно добија још 11.500 евра. Осим тога, може да има и стално полицијско обезбеђење, а, уколико му је то потребно, и седам сталних сарадника.
