Прочитај ми чланак

Бирачи ДС, ДЈБ и СДС и за Јанковића и за Јеремића

0

Док лидери проевропских опозиционих странака одлучују хоће ли подржати потенцијалне председничке кандидате Сашу Јанковића или Вука Јеремића, бирачи тих странака углавном имају свој избор између ове двојице.

Vuk Jeremić i Saša Janković, Foto: Alo!

Vuk Jeremić i Saša Janković, Foto: Alo!

Тешко се може очекивати да ће симпатизери ДС, СДС, ДЈБ или пак ЛДП у потпуности послушати лидере партија чије су присталице, осим у случају да или Јанковић или Јеремић одустану од кандидатуре а странке се сложе и подрже само једног од њих. Али и ту би свакако део разочараних врло вероватно отишао у апстиненцију.

Како ствари сада стоје, тешко да ће се странке договорити око једног кандидата, те ће се њихови симпатизери расути у подршци Јеремићу и Јанковићу, што ниједном кандидату не одговара.

Питали смо истраживаче јавног мњења како реагују бирачи појединих странака на избор Јанковић или Јеремић. Нема прецизних података, али се види подељеност у свим партијама у односу на оба кандидата.

Владимир Пејић, директор агенције за истраживање јавног мњења Фактор плус, за Данас каже да је тешко подвући црту па рећи да су симпатизери ове или оне странке искључиво наклоњени Јанковићу или Јеремићу. Уз то, како наводи, бирачко тело проевропске опозиције је и мање дисциплиновано и тешко гласа „по команди“.

– Јеремић и Јанковић јесу кандидати који на неки начин могу да се супротставе кандидату владајуће странке и обојица имају своје карактеристике. Може се рећи да ка Јанковићу „нагињу“ гласачи ДС, али и осталих проевропских странака опозиције, који су грађански оријентисани, док ка Јеремићу иде онај национални део симпатизера ових странака. За разлику од Јанковића, Јеремић има и историјат у ДС, односно оставио је неки свој траг док је био у тој странци. Па се тако људи и опредељују на основу позитивних и негативних утисака о њему – наводи Пејић.

Он закључује да можда Јеремић има благу предност у потенцијалним гласачима ДС, ДЈБ, СДС, али ни Јанковић никако много не заостаје. Пајић указује и на то да за глас симпатизера неке странке није довољан само позив те партије да би гласао за неког кандидата већ и активно учешће странке у кампањи и нуђење инфраструктурне подршке кандидату како би се потенцијални гласачи покренули.

Пајић наводи и да поделе међу опозицијом око кандидата нису добре јер долази до уситњавања гласова.

СНС у свему у предности

Ђорђе Вуковић објашњава да опозиционе странке немају могућност да воде озбиљну кампању за разлику од СНС, која је у сваком сегменту у предности. Разлози за то су, према његовим речима, озбиљан недостатак новца, што због законских ограничења, што због немогућности коришћења државних ресурса, али и приватних предузетника који избегавају да финансирају опозицију у ситуацији када она тешко може доћи на власт. Други разлог је недостатак страначке инфраструктуре.

Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, за Данас каже да је за опозиционе бираче увек најјачи мотив изласка на изборе жеља да се власт сруши. Како каже, за напредњаке некад је то била жеља да се сруше „жути“ док је сада мотив да се сруши режим који оличавају Николић и Вучић.

– Тај мотив покреће бираче. Али да ли ће они изаћи на изборе зависи од много фактора. Најбоље би било да се међу опозиционим странкама нађе ауторитет који би могао да повуче људе да гласају за њега. Део бирача и ДС, ДЈБ, СДС и свих осталих се идентификује са странком и довољно је да се појаве лидери тих странака и позову их да гласају за одређену особу. Најбоље је да се ствари поклопе, што значи да постоји ауторитет у којег грађани верују и за којег странке позивају да се гласа. Тога тренутно нема и питање је да ли ће бити. Подела међу бирачким телом од пет одсто гласова проевропских странака на Јанковићеве и Јеремићеве је неутрална, односно неће утицати на резултат и једног и другог – указује Вуковић. Како објашњава, сада смо у ситуацији да имамо кандидата или странку са потенцијалом од 50 одсто, а следећи иза њега је на пет одсто.

– Потпуно би била друга ситуација када би постојала опозициона странка или лидер који имају око 20 одсто гласова. У оваквој ситуацији и уз све недостатке које опозиција има, тешко се може очекивати добар резултат кандидата проевропске опозиције ма ко он био – сматра Вуковић.