Прочитај ми чланак
Све похвале госпођи Мили Алечковић што је недавно, мада у различитом аналитичком контексту, у српском јавном дискурсу поново активирала корисан појам „псиоп(ерације),“ који су још раније увели Александар Павић и други коментатори. Не постоји бољи израз да се окарактерише афера са лажним аудио снимком у Републици Српској, технички монтирана у џејмсбондовској лабораторији неког (вероватно стварно лондонског) Q-а и затим прослеђена теренцу Драгану Чавићу на оперативну примену.
Снимак је монтиран да би се коришћењем привидно необоривог аргумента нанео тежак морални и психолошки ударац постојећој власти у Републици Српској, као увод у обновљену кампању за њено свргавање, која почиње на јесен. Комесарска посета Сарајеву хијерархијски минорног али за „државу“ БиХ врло високо позиционираног званичника Стејт департмана, помоћника заменика итд. државног секретара Хојт Брајан Јиа, и заједнички притисак са амбасадорком Морин Кормак за централистичко преуређење БиХ и самовољну ревизију Дејтонског споразума савршено се уклапа у политички концепт исфабрикованог аудио скандала. Све што слаби и сужава маневарски простор власти у Бањалуци, узгред неутралишући политички импакт предвиђеног референдума о правосуђу, одговара страном фактору и његовим домаћим помагачима.
Техничка питања о аутентичности снимка јесу од великог значаја, али кључ за разумевање афере не налази се у аудио него у психополитичкој технологији. Афера је исконструисана у функцији управљања утисцима. Ако се бомбасте и скандалозне оптужбе не раскринкају ефикасно и одмах, оне урањају у подсвест одакле неприметно, као лајтмотив, утичу на политичке реакције и ставове. После одређене тачке, никакви деманти више не делују, утисак је формиран и скоро је немогуће истиснути га из подсвести. У Тависток институту у Лондону овај механизам је савршено разрађен и одатле се изврсно примењује. У Бањалуци, међутим, преовлађујућа политичка мудрост гласи да не постоји бура која се забадањем главе у песак не би дала избећи.
Критички осврт у прошлом броју „Печата“ видно је пореметио планове пете колоне у Републици Српској и њихових страних инструктора. Задатак раскринкавања Чавићеве подвале пао је на београдски недељник „Печат,“ где се примењује оно на чему у својој ауторској емисији на „Раша тудеј“ искусни амерички истражитељски новинар Лери Кинг неуморно инсистира, да је суштина новинарског задатка „да се постављају права питања и захтевају прави одговори.“ Застрашени и лењи медији у Републици Српској пропустили су да учине и једно и друго.
У једном од бројних одјека на „Печатову“ анализу несувислости Чавићевог форензичког сценарија, „Глас Српске,“ један од водећих дневних листова у РС, пре неки дан Чавићу је најзад поставио неколико шкакљивих питања. На питање зашто је овако важан посао поверио једној безначајној провинцијској детективској агенцији у Холандији, чије се седиште налази у приватној сеоској кући, Чавић се упетљао изговором да су му ту „реномирану европску институцију“ предложили пријатељи из те земље.
Од самог почетка афере аналитичком оку биле су видне исте „мустре“ (како их је директор превратничке агенције „Канвас“ Срђа Поповић услужно оквалификовао) и начин како их исти инспиратори диригованих унутрашњих побуна једнообразно примењују на разним тачкама ради постизања истоветних геополитичких циљева. У Јеревану и Бањалуци – један од окидача било је повећање цене струје, у Скопљу и Бањалуци – сличну улогу играју компромитујући снимци наводних разговора највиших званичника таргетиране државе. Иста „мустра“ појавила се пре годину дана у Новорисији, у облику унапред монтираних снимака са гласовима „руских оператера“ БУК батерије које је требало повезати са обарањем малезијског путничког авиона. Када је трапава украјинска обавештајна служба те снимке поставила на интернет неколико сати пре догађаја, упропастила је псиоперацију својих западних ментора.
Дилетантском форензичком фарсом из Холандије, Драган Чавић и пета колона у Републици Српској показали су слична ограничења као украјинске колеге. После „Извештаја о Сребреници“ 2004. године, за Чавића ово је други тешко компромитујући лажни „извештај“ у његовој политичкој каријери.
„Печат“ је истраживањем открио и један комичан детаљ у вези са детективском агенцијом „Крист и партнери.“ Седиште те, по речима посланика Драгана Чавића, „угледне европске форензичке установе“ налази у холандском селу Пуфлајк (Puiflijk), становништво 1.010, на адреси Koningsweg 25. Реномирана установа смештена је у једној приватној, породичној кући у склопу које се такође налази и – сеоска продавница.
У Бањалуци, Чавић најозбиљније тврди да је ова детективска агенција, која своје професионалне делатности обавља из породичне куће, стручну проверу аутентичности спорног снимка премијерке Републике Српске Жељке Цвијановић заправо извршила у просторијама НАТО испоставе „Холандски форензички институт“ у Хагу. За читаоце „Печата“ ексклузивно смо прегледали садржај и карактеристике „Извештаја“ те агенције, који је Чавић показао медијима у РС али само у српском преводу и без икаквих званичних ознака, мада је логично претпоставити да би изворни текст могао бити једино на холандском или енглеском.
Да бисмо утврдили изворни језик Чавићевог „извештаја“, у понедељак 7. септембра 2015. у 12 25 часова телефоном смо контактирали агенцију „Крист и партнери“ у Холандији, на број +31 487 511 052. Јавио се Том Бресхотен, који је у „извештају“ наведен као „виши дигитални форензички истражилац“ и, поред власника фирме Еверта Криста, један је од аутора истраживања.
На једноставно питање, на ком је језику написан њихов „Извештај“ везано за форензичко вештачење аудио снимка који се приписује премијерки Републике Српске Жељки Цвијановић, Бресхотен је одговорио да је извештај поверљив и да не може да открије ту информацију. На наше појашњење, да не тражимо увид у изворни текст и да нас једино занима на ком је језику писан, Бресхотен је механички поновио претходни одговор. Додао је да можемо позвати „клијента“ и њега упитати за тражену информацију. Одговорили смо да ћемо то учинити радо и упитали га ко је клијент коме би се требало обратити. Бресхотен је одговорио да ако не знамо идентитет клијента он нам га не може открити зато што је и то информација поверљиве природе.
У таквом амбијенту се прибављају „крунски докази“ за извођење другог таласа „обојене револуције“ и рушење Владе Републике Српске. Како изгледа тај „крунски доказ,“ извештај изворно написан на поверљивом језику, можда у кухињи или дневном боравку холандског детектива Еверта Криста?
Посланик Драган Чавић скупштинским колегама и јавности Републике Српске није саопштио квалификације особа које су наводно обавиле стручну анализу спорног аудио снимка, на основу којег тражи рушење Владе Републике Српске, нити превод који је показао садржи такве податке. Чавић такође није навео ни идентитет преводиоца овог документа, једине особе која је евентуално могла да стекне увид у поверљиву изворну верзију текста, уколико таква верзија уопште постоји.
У „Извештају“ писаном изразито непрофесионалним стилом и нестандардном терминологијом не наводе се методологија рада, опрема која је коришћена, место где је задатак обављен нити стручне квалификације техничког особља. У документу фирме „Крист и партнери“ ни једна од ових уобичајених процедура није испоштована.
О методологији у „Извештају“ нема ни речи. На стр. 10 превода на српски језик једина алузија ове врсте је тврдња „за ову истрагу смо користили спектограмски софтвер.“ Карактеристике тог софтвера нису наведене, тако да независно стручно лице које оцењује валидност извештаја не би могло да изведе никакав закључак о његовој адекватности.
Нити има података о опреми помоћу које је наводно обављен истраживачки задатак. Ово је кључно питање, јер без одговарајуће софистициране опреме поређење и верификација тонских снимака је немогуће. Ако одговора на то питање нема, све даље тврдње и истраживачки резултати – без основа су.
За разлику од изјава Драгана Чавића, у „Извештају“ агенције „Крист и партнери“ нема изричитог податка о томе где је вештачење обављено нити се помиње сарадња са „Холандским форензичким институтом“ као установом у чијим просторијама се то догодило. Ако је „спектограмски софтвер“ све што је потребно да би се обавила овако сложена форензичка анализа, медији у Републици Српској Драгану Чавићу треба да поставе следеће питање: зашто онда посао није обављен на Кристовом компјутеру у селу Пуфлајк, и зашто би се обраћали „Холандском форензичом институту“ у Хагу, ако су то уопште чинили? А ако стварно јесу, зато што немају опрему и обучени кадар за наручени задатак, зашто се сарадња са фамозним НАТО „Институтом,“ који истовремено „истражује“ и обарање малезијског авиона, нигде у Кристовом извештају не помиње, док Чавић на својој конференцији за штампу ту сарадњу – истиче?
Ни о релевантним квалификацијама особља које је наводно обавило истраживање у „Извештају“ нема никаквих података. За Бресхотена наведено је само да је „виши дигитални форензички истражилац“, шта год то значило, без података о стручном образовању, пољу специјализације или искуству. За Криста је наведено да је „генерални директор који долази из Краљевске војне полиције и виши тактички истражилац“. Генерални директор чега, детективске агенције? Каквим се „тактичким истраживањима“ Крист бави и шта та небулозна фраза уопште значи, на холандском, енглеском или српском? Деликатно спиновани податак да Крист „долази из Краљевске војне полиције“ (у шта и без посебне провере не треба сумњати пошто се, као у случају „Холандског форензичког иститута,“ ради о још једној нехотице откривеној НАТО вези) вероватно да је суштински тачан.
Спектограми који су у „Извештају“ приказани, где је глас претворен у визуелну слику помоћу чега се врши поређење верификованих и спорних речи и фраза, такође показују аматеризам извођача радова. На стр. 18 у „Извештају,“ спектограми се приказују овако:
Међутим, за постизање оваквих наизглед импресивних подударности може се користити и „cut and paste“ функција која се налази у сваком компјутеру и за то није потребан никакав напредни софтвер. Узорке издаје то што су апсолутно идентични, уместо да буду само врло слични, што би обавезно био случај да се ради о аутентичним резултатима. То уједно разоткрива целу игру, срачунату да збуни неупућеног посматрача.
Једна особа исту реч или фразу никада не изговара на потпуно исти начин, јер вокализација зависи од стреса, умора, окружења и низа других специфичних фактора. Зато ће упоредне спектограмске слике, тамо где је на разним снимцима говорник заиста исти, ипак бити препознатљиво сличне али увек за нијансу различите. На ту чињеницу посредно указује и Чавићев „Извештај“ на стр. 6 и 7 где се за гласовне карактеристике у контролном снимку каже: „јасноћа – тихо, изговор – једноличан, глас – није баш јасан“, док су у инкриминисаном снимку сличне карактеристике наведене као: „промукло, гласан звук, млитав језик, много интонира.“ Како спектограмски одраз издвојених речи изговорених под различитим околностима, и са тако различитим карактеристикама, што и извођач радова признаје, може да буде потпуно идентичан? Али то управо јесте случај у невешто импровизованом „форензичком извештају“ којим посланик Драган Чавић блефира Владу и јавност Републике Српске.
Од десетина беспрекорно професионалних и политички неутралних форензичких установа у Холандији и широм Европе, посланик Драган Чавић је био принуђен да се обрати двема са дубоко компромитујућим НАТО и обавештајним везама. Сваком професионалном посматрачу јасно је зашто. Пошто је Чавић монтирани аудио снимак добио из истих извора као Заев у Македонији, и са истим задатком рушења неподобног режима, за „верификацију“ он је једино могао да се обрати сарадницима тих истих служби које су му лажни снимак и доставиле. „Аутентичност“ лажног снимка потврдили би му само они, и апсолутно нико други. Да је имао алтернативу, Чавић би ове испоставе заобишао у широком кругу и обратио би се некој од бројних легитимних установа, од које би могао добити стручан форензички извештај који нико не би могао да доводи у питање, мада њему можда не би одговарао.
Од толико бестидног политичког блефа – застаје дах.
