Прочитај ми чланак

Заокрет Србије ка Русији у војној сарадњи!

0

После више година млаких контаката Србија направила заокрет у војној сарадњи са Руском Федерацијом. Москва може да помогне у пласману нашег оружја на тржишта која нам нису доступна

Изградња нове фабрике сложених борбених система и руска помоћ у продаји производа домаће војне индустрије знак је промене односа Србије и Русије. После више година углавном формалних контаката, нови ветар са истока могао би Србији да донесе бољи међународни положај, више пара од домаћег оружја и муниције, али и савремена средства која недостају нашој војсци.

Први знак чвршће сарадње двеју земаља стићи ће – са неба. На војни аеродром Батајница већ за који дан слетеће руска акро-група „Стрижи“, која ће бити главна звезда предстојећег аеро-митинга који се одржава поводом стогодишњице српског војног ваздухопловства. Њу чини пет авиона „миг 29“, какве у свом саставу има и ваздухопловство Војске Србије. Коначна потврда да ће Руси у својим авионима доћи у Србију стигла је током посете првог потпредседника Владе и министра одбране Александра Вучића Москви.

Ова посета, између осталог, најавила је и прекомпоновање односа у области одбране двеју земаља. Вучић је од руских колега добио снажна уверавања да ће Русија помоћи Србији у области наменске индустрије. То се пре свега односи на пласирање наших производа на тржишта која нам сада нису доступна.

Кључну улогу би ту могла да одигра компанија „Рособоронекспорт“ која извози руско оружје и која би могла да погура и српску робу. Реч је о снажној фирми, са јаким међународним везама, која је редовни гост на сајмовима наоружања на свим меридијанима. У вези са тим је и најава изградње нове фабрике војне технике, по угледу на некадашњи „Ђуро Ђаковић“ из Славонског Брода, која је била лидер у производњи тенкова.

То је и дало повода за спекулације у Београду и у Москви да би плодови љубави Русије и Србије могла да буду оклопна возила, која би потом била продавана трећим земљама. Како „маћушка“, међутим, прави тенкове који су у самом светском врху, мало је вероватно да би Србија могла ту да нађе своје место.

Да би Србија могла да има користи од јачања сарадње са Русијом, али и да је још рано за прогнозе о њеном обиму, сматра војни аналитичар Александар Радић.

– Капацитет овог приближавања видеће се када буду јаснији правци спољне политике нове владе – сматра Радић. – Рационално је искористити руску подршку, али је и питање колико смо ми способни да се наметнемо. Јачање односа је важно и због руске технике коју користи наша војска. То је нама потребно и добро је што ћемо приликом набавке имати могућност да бирамо између робе најбољих произвођача и са истока и са запада.

Од опреме „зделане в СССР“ Србија данас користи ловачке авионе „миг 21“ и „миг 29“, који су од 2006. до 2008. године ремонтовани у руским фабрикама. Како су ове летелице, међутим, на ивици технолошког живота, рука са истока могла би да буде пресудна за будућу одбрану неба. На руској техници заснива се и комплетан систем противваздушне одбране земље, јер су ракетни системи „нева“ и „куб“ такође њихов производ.

Да би куповина руских авиона за Војску Србије могла да буде тек један од резултата заокрета у односима двеју земаља сматра и професор Факултета политичких наука Предраг Симић. Чвршћа сарадња са Московом у свим областима, па и на плану оружја, њега не изненађује.

– То је јасно наговештено у кампањи пред изборе – подсећа Симић. – Приближавање Москви не мора априори да значи и удаљавање од ЕУ, али је чињеница да је у порасту број грађана Србије који не гледају благонаклоно према Бриселу. Русија је, са друге стране, велико тржиште које би могло да да ветар у леђа и домаћој одбрамбеној индустрији.

Симић напомиње да ће и на ово питање утицати будућност Косова – место где се сударају интереси Русије и САД.

– Није спорно да нам је у сваком погледу, па и војном, потребан савезник са дубоким џепом. А то углавном није добро – закључује Симић.

Да нам је новац потребан, ипак, потврђује процена да је за модернизацију машина и опреме шест фабрика наменске индустрије у Србији потребно око 100 милиона евра. Тек тада бисмо могли да уђемо у озбиљнију утакмицу производње оружја и муниције са страним фабрикама.

– Ефекти те инвестиције осетили би се веома брзо, јер је реч о фабрикама које 95 одсто производа извозе, а неупоредиво мање увозе сировине – каже Раде Громовић, директор предузећа „Застава оружје“ из Крагујевца. – Просечна старост машина у „Застава оружју“ је 39 година и зато је тешко пратити конкуренцију која ради на најсавременијој опреми.

Громовић напомиње да фабрике не могу саме да обезбеде инвестиције, већ им је неопходна помоћ државе. Фабрике „Слобода“, „Крушик“, „Младост Лучани“, „Прва искра“ и „Први партизан“ из Ужица, уз „Застава оружје“, једино тако могу да размишљају о повећању производње.

Није тајна да минулих година између министарстава одбране Русије и Србије није било запажене сарадње. Због тих „прохладних“ односа са Москвом српска војска, тако, месецима није могла да добије резервне гуме за своје „мигове“. У Москви су, наиме, Драгана Шутановца доживљавали као министра који жели да Србију што више приближи НАТО.

НАЈВИШЕ ОД ХЛАДНОГ РАТА

Упркос финансијској кризи у свету, извоз оружја је 2011. достигао историјски максимум и прешао је 71 милијарду долара. Највише од завршетка Хладног рата. Русија је по извозу на другом месту, одмах после САД. Лане су Руси продали оружја и војне технике за више од 12 милијарди долара. Највише пара Руси су зарадили од продаје војне авијације. Најтраженији је ловац ”СУ-30”. Доста су тражене и подморнице класе „кило“, разне фрегате и ракетни чамци. Постоји велико интересовање и за много хваљене системе ”С-300”. Ове године Русија очекује да ће извести оружја и војне технике за 13,5 милијарди долара.

ТРИ НИВОА ТРЖИШТА

Шансу за зараду на светској пијаци оружја Србија би уз подршку Русије могла да потражи између три нивоа. Најскупље оружје и технику продају Американци, Немци, Британци и остале најразвијеније земље, које и саме купују најскупље. У другом кругу је Русија и земље које нису ни богате ни сиромашне, и наоружање могу да плате новцем, кредитом или робом. Трећи круг чине државе које купују кинеско оружје, које је најјефтиније и најлошије

 

(новости)