Подешавања / Settings

Овај суд је наш познати социолог изнео у среду, 13.марта, у Руском дому, током трибине „Перспективе српско-руских односа”, поводом изласка књиге „Србија и Русија”, Владимира Кршљанина. „Постоје велики и мали народи у демографском смислу, али постоје велики и мали народи у историјском смислу.. Српски народ у демографском смислу је мали, али у историјском смислу је […]

Трибина ће се одржати у Руском дому у Београду у среду, 13. марта са почетком у 18 часова. Учествују: др Слободан Антонић, редовни професор на Филозофском факултету, др Душан Пророковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Раковић, виши научни сарадник Инстутута за новију историју Србије, др Зоран Милошевић, научни саветник Института […]

Дугин је написао у објави илустрованој са неколико фотографија са протеста у Београду: „Протести против Вучића у Србији. Није обојена револуција – него бунт српске патриотске омладине“. На једној од фотографија види се и руска застава:

Када сам, помало неопрезно, обећао да ће у сваком тексту бити и нешто позитивно, и то баш у првом одељку (да се лакше препозна да је заиста позитивно), имао сам одступницу у идеји да увек „могу узети нешто из славне историје“.

Боравак Александра Вучића у Москви свакако је у најужем избору за догађај претходне седмице: шта је тамо тачно радио и договорио – осим што је Путину плакао јер Приштина не испуњава договор који је Београд потписао у Бриселу – за сада није могуће рећи ако се (као потписник ове осматрачнице) бавите анализом само објављених информација.

Након трибине посвећене негативним аспектима тежње српске Владе ка евроатлантским интеграцијама (Европска унија – пут у пропаст Србије) одржане 28. јануара, ове среде (25. фебруара) одржана је у организацији Месног одбора Теразије Српске радикалне странке трибина Евроазијске интеграције – будућност Србије. Спољна политика и геополитика су већ у више наврата биле тема трибина одржаним у просторијама Месне заједнице Теразије а последње две посвећене су српском геополитичком положају, односно разматрању какво би геополитичко опредељење требало да усвоји српски народ и српска политичка елита. Оно што се често спочитава критичарима евроатлантских интеграција је да не нуде јасну алтернативу овом геополитичком опредељењу па је идеја водиља одржане трибине била да се назначи да јасна алтернатива постоји и да њу представљају Евроазијске итнеграције.

Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо.

Председник Српске радикалне странке проф. др Војислав Шешељ примио је у седишту странке др Александра Гељевича Дугина, председника Међународног евроазијског покрета и најистакнутијег савременог филозофа, којег је обавестио о политичким приликама у Србији.

Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.

Србији и Србима увек је одговарала јака Русија. Са Путином су је добили. Али, и данас је отворено питање: хоће ли и сме ли званична Србија да са оснаженом Русијом иде онолико далеко колико би Кремљ био заинтересован и спреман

Нисам оптимиста што се тиче рока уласка у Европску унију. Мислим да се он неће десити ни за двоцифрен број година. Али, за нас то не мора бити лоше. За то време потребно је да уредимо земљу. Имаћемо могућност да видимо како се развија светска криза и како ће се она одразити на Европску унију

Тајна војна база на међународном аеродрому, који је скоро у центру града? Но, добро, та је ствар у међувремену постала јасна и сумњичавим атлантистима, јер су руски хеликоптери и авиони са нишког аеродрома гасили пожаре широм Србије, Црне Горе и БиХ. У то време Сергеј Шојгу није био министар одбране већ министар за ванредне ситуације.

О српском грбу, националном симболу, најбоље је и с највише љубави писао Рус Александар Соловјев док је био у Швајцарској, где је живео као изгнаник из Југославије након Другог светског рата.

Варају се амерички стратези када мисле да ће их унутрашњим растакањем српске политике, културе, стила живота ослободити обавезе да на Балкан шаљу пола милиона војника, у случају неке веће кризе њихових односа са Русијом.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин: Марш садржи сва три појма који симболизују боје руске, али и српске заставе

Србија и Русија су увек делиле исту судбину. Историја, па чак и она с краја прошлог века, је потврдила да нема јаке Србије без јаке Русије.

Једину и последњу шансу за Србију видим у потпуном приближавању и стратешком парнерству са Русијом и одустајању од сулуде пароле “ЕУ нема алтернативу“.

Председник Србије Томислав Николић рекао је пред сутрашњу посету Италији да је примарни стратешки циљ Београда прикључење ЕУ, али је нагласио да Србија зато неће престати да блиско сарађује са Русијом у пројектима попут гасовода „Јужни ток“. „Моја идеја је одувек била да Србија има све неопходно да буде мост између Истока и Запада. Било […]

Тим Џуда је главни дописник „Економиста“ и „Тајмса“ са Балкана. Током косметског рата био је дописник и „Гардијана“, „Обсервера“, ББЦ-а, „Сандеј телеграфа“… Аутор је књиге „Срби: Историја, мит и уништење Југославије“. Из перспективе новинара који има богато искуство извештавања из региона, и једног од кључних новинара у креирању слике која са Балкана одлази у свет, […]

Кретање у корист признавања независности српске аутономне покрајине Косово и Метохија од стране саме Србије се и даље наставља.У вези са тим је важно размотрити ситуацију са признавањем те покрајине у свету. Западна средства јавног информисања једногласно говоре о тријумфалном признању Косова и Метохије. Међутим, да ли то одговара реалном стању ствари? Од више од […]