Infrastruktura železnice Srbije dobila je krajem maja ove godine lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici „Beograd Centar“, poznatijoj kao Prokop, piše danas Forbs Srbija.
Како се наводи у документацији, на гредама су се, на срединама распона у доњој зони, појавиле прслине – па је неопходно њихово ојачање.
„На перонским гредама железничке станице Београд Центар на срединама распона уочено је да је дошло до појаве прслина у доњој зони. На основу испитивања које је урадио институт ИМС из Београда, дошло се до закључка да је арматура у тим гредама знатно мања од пројектоване“, наводи се у извештају.
Након испитивања, урађене су накнадне рачунске анализе и донет је закључак да је неопходно урадити ојачање постојећих греда.
Такође, између бетонских темеља и перонских греда које се ојачавају, предвиђено је постављање металних стубова.
Локацијске услове Инфраструктури је 28. маја издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре као надлежни орган.
Дана 2. јула, Инфраструктура је поднела захтев за издавање решења о одобрењу извођења радова. Поступак је у току.
Почетком јула, Инфраструктура је у план јавних набавки за ову годину уврстила и набавку под називом: „Реконструкција објекта – ојачање перонских греда железничке станице Београд Центар“. Набавка би требало да буде објављена у трећем кварталу (јул–септембар).
У документу се истиче да радове могу изводити само фирме које имају довољно искуства и обучен инжењерски кадар.
Поред греда, Инфраструктура је у априлу добила одобрење и за санацију два стуба у подземном делу станице – на парцели 2855/116.
Ти радови су пријављени 8. јула, а поступак је у току – чека се потврда Министарства грађевинарства.
Станица је подељена на две целине – изнад и испод коте 105.50. Комплекс „Београд Центар“ обухвата колосеке, пероне, подходнике, станицу, горњи и доњи станицни трг са прилазним саобраћајницама, метро-станицу, пословне и комерцијалне објекте, паркинге и друге садржаје.
Станица је отворена у октобру 2023, а употребну дозволу добила је крајем фебруара 2025. Грађевинска дозвола издата је у јулу 2022. и предвиђала је вредност радова од 1,8 милијарди динара. У септембру 2023. дозвољена је измена, чиме је вредност повећана на 2,34 милијарде.
У јуну ове године издата је употребна дозвола за пословне објекте C1, C2 (парцела 2855/115) и D1 (2855/116), као и за паркинг са 257 места (2855/113). Грађевинска дозвола за ове објекте издата је у августу 2022, са процењеном вредношћу од 2,17 милијарди динара. Радови су поскупели на 2,57 милијарди.
Према катастру, Србија је власник парцеле 2855/111 (стамбена зграда), док је Railway City власник парцела 2855/115, 116 и 113 (пословни објекти и паркинг), као и 112, 114 и 118.
Према АПР-у, Railway City је у 100% власништву кипарске фирме истог имена. Основана је у априлу 2019. Први власник био је Railway City из Холандије, затим је половину преузела фирма из Бугарске. У марту 2020. обе фирме преносе власништво на Railway City са Кипра.
Стварни власник је Бранислав Грујић, који је раније власништво делио са Белгијанцем Аркадијем Зелмановичем Бланком. У јулу 2019. појављује се и Срђан Дабић (50%), али се власништво 2020. враћа на Грујића и Бланка. Данас Грујић држи 75,1% власништва, док остали нису познати (мање од 25%).
Фирма има једног запосленог, приходе од 5,55 милијарди динара и добит од 95,5 милиона (раније губитак од 413,7 милиона).
У јулу 2019. Републичка дирекција за имовину објавила је позив за „заједничку градњу“ станице, паркинга и комерцијалних садржаја. Држава улаже земљиште, приватни партнер финансира градњу и прибавља дозволе.
Изабрани партнер је био Railway City. Организација Транспарентност Србија указала је да је поступак био незаконит јер није спроведен по Закону о јавно-приватном партнерству и концесијама из 2011. – пројекат је морала одобрити надлежна Комисија, а затим спровести јавна набавка са јасним критеријумима.