Damnjan Knežević, lider pokreta „Narodne patrole“, brutalno je uhapšen pred svojom porodicom, a pod optužbama za izazivanje opšte opasnosti i širenje rasne i verske mržnje. Danas u 13 časova izvodi se pred sudiju, a samo nekoliko sati kasnije, u 19 časova, održava se protest na Trgu republike u Beogradu pod sloganom „Protiv zamene stanovništva“, koji je najavio pre hapšenja.
Суштина његовог јавног деловања није мржња, већ отпор плану који се све мање крије: да Србија постане пријемни центар за туђе демографске и политичке интересе. Кнежевић, као и многи грађани, годинама упозорава да мигранти улазе у земљу без контроле, без јасне правне основе, да се поједини од њих укључују у насиље, а да се истовремено домаћем становништву намеће осећај кривице што уопште о томе говори.
Данас, у Србији, свако ко јавно изговори реч отаџбина, идентитет, суверенитет, ризикује да буде проглашен „екстремистом“. Тај наратив не долази спонтано, већ се систематски шири кроз западно финансиране невладине организације, медије и активисте који живе од тога да лепе етикете. Они који се залажу за очување традиционалних вредности, породице и вере, медијски се проглашавају фашистима, а управо су нацисти и комунисти то радили: уништавали све што мисли другачије.
Кнежевић се није обраћао ниједној мањини нити подстицао мржњу, већ указао да држава има обавезу да контролише своје границе и да прво брине о безбедности својих грађана. Али, уместо дијалога, стигли су насловни линч и лисица на руке.
Када Александар Вучић каже да ће мигранти „решити проблем ниског наталитета у Србији“, он у суштини признаје да се одриче свог народа. Док Срби тону у сиромаштво и одлазе из земље, држава нуди посао, смештај и документа онима који немају никакве везе са овом земљом. То није хуманост , то је демографски инжењеринг.
Србија није туђа земља за попуњавање празних кућа, нити је територија за социјалне експерименте. Србија је завештана онима који су је градили, бранили и сахрањивали своје најмилије у њој.
Вечерашњи протест у 19 часова није усмерен против миграната као људи, већ против политике која од Србије прави логистичку базу за туђе интересе. То је позив на буђење савести. Позив да држава буде држава, а не пролазна станица у глобалном експерименту.
Кнежевићев глас, глас је човека који воли своју земљу више него што се плаши власти. Зато је његово хапшење политички чин, а његова борба морална ствар.
Свака цивилизација пропада када се сопствени народ проглашава проблемом, а туђи спасом. Дамњан Кнежевић је ухапшен јер је поставио питање које сви виде, али се плаше да га изговоре: ко ће живети у Србији за двадесет година Срби или они који су дошли да нас замене?
Одговор на то питање неће дати судија, већ народ на улицама, вечерас у 19 часова.






