Прочитај ми чланак
Налазиште племенитих минерала у околини Краљева заинтересовало и стране инвеститоре. За „откриће“ гемолога-аматера Павла Тодоровића чуло се и у Израелу и Емиратима.
Налазиште драгог камена ахата у околини Краљева које је летос „открио“ краљевачки предузетник и гемолог – аматер Павле Тодоровић – Пајо (60), о чему су „Новости“ писале још пре месец дана, усталасало је не само српску јавност, него и стране инвеститоре иако се одавно већ зна да је цела Србија – богата драгим камењем.
Павле Тодоровић – Пајо са „груменом“ ахата
Шеткајући летос околином Краљева неким сасвим другим послом, Пајо је у једном од гружанских поточића набасао на грумен ахата од стотинак килограма! Као добар познавалац свих врста камења, па и племенитих минерала, Тодоровићу је било јасно да је открио налазиште ове врсте драгуља.
На једвите јаде и тек уз помоћ пријатеља, ту „каменчину“ од ахата Пајо је убацио у аутомобил и одвезао кући с намером да издвоји „јаловину“ од драгуља и тако употпуни своју завидну збирку племенитих минерала, а остатак можда и прода неком од јувелира за израду накита.
Пајо, међутим, није ни стигао да оствари ту своју намеру јер су се, одмах после текста у „Новостима“, његов телефон и интернет везе просто усијале од позива – из иностранства.
Први се јавио Славе Крајзман из израелског града Биршеба, најављујући свој долазак у Краљево и намеру да он и група израелских бизнисмена инвестирају у не само у налазишта драгог камења, него и у друге пројекте у Србији.
Још веће изненађење и за Пају, било је када му се из Дубаија у Уједињених Арапских Емирата јавио Хишам Халем ал Мутави, такође заинтересован да инвестира у експлатацију налазишта драгог камења.
– Било је још позива, па мислим да би држава требало да се озбиљно позабави оваквим понудама за експлоатацију налазишта племенитих минерала којих, колико као хобиста знам, у Србији има на сваком кораку.
Пре свега, требало би детаљније истражити сва подручја од Драгаша до Хоргоша да би се тачно утврдило колико и где све има драгуља.
Познато ми је да има крајева по Србији у којима мештани, не знајући ни шта раде, сеоске путеве подасипају драгим камењем, а неки од тог камења зидају чак и штале?! – каже Павле Тодоровић.
Грумен полудрагог камена, који је пронашао Краљевчанин, међутим, према речима стручњака, није реткост, јер је Србија пуна драгоцених минерала као што су опал, ахат, јаспис, калцедон и калдит. Међутим, овај јувелирски камен нема тако велику вредност на тржишту, какву имају дијаманти, рубини и сафири.
СРБИЈА ТРЕЋА ПО РЕЗЕРВАМА У РЕГИОНУ
Највеће резерве злата међу земљама на Балкану има Грчка, док се Србија налази на трећем месту.
Најмање овог драгоценог метала, не само у региону, већ и у свету, има Албанија.
Према извештају Светског савета за злато за август 2014, Грчка у резервама има 112,2 тоне златних полуга, следи Бугарска са 40 тона, а на трећем месту је Србија са 16,1 тоном.
– Килограм ахата вреди не више од два евра – објашњава за „Новости“ Драган Миловановић, професор са Рударско-геолошког факултета, департмана за минерологију, кристалогију, петрологију и геохемију.
– У Бразилу се, на пример, за килограм кристала аметиста може добити једва један долар, а тај камен је много вреднији и ређи од овдашњих. У нашој земљи чак и не постоји тржиште минерала, већ се они користе за израду накита.
Према расположивим подацима, у Србији је познато 17 јувелирских минералних сировина, и то око 150 налазишта. Претпоставља се да их има још више, међутим, према речима стручњака, у нашој земљи су истраживања минерала врло ретка.
– У Шумадији је најзанимљивије налазиште драгуља у атару села Рамаћа, 8,5 километара јужно од Страгара, и то лежиште опала на брду Главица.
– У оквиру вулканског комплекса Леце, који се налази на око 30 километара од Лесковца, пронађен је већи број налазишта различитих варијанти аметиста, ахата, јасписа, карнеола и различито обојеног калцедона.
Наша лежишта јувелирског камена налазе се близу површине тла и лако их је експлоатисати.
ПРАВО БОГАТСТВО
Осим „грађевинског“ камења попут мермера, кварца или пешчара, племенитих минерала, а највише опала, ахата, аметиста, јасписа, калцедона и других, у краљевачком крају има на падинама Копаоника, Жељина, Радочела, Чемерна, Троглава и Столова, нарочито у околини Матарушке Бање, па све до села Попина код Врњачке Бање и другим селима на падинама Гоча.
ЗЛАТНА ГРОЗНИЦА У СТРИГОВИ
После незапамћених поплава које су протеклих месеци захватиле и Поткозарје, пад водостаја довео је до нове потраге за златним камењем у селу Стригова код Козарске Дубице. Ово готово пусто село, пре више од годину дана прославио је проналазак злата у речици Стригови. Мештани су организовали акције копања, долазили су путници намерници, копачи, туристи, али и потенцијални улагачи. Ових дана, Стриговчани поново претражују речицу. Тврде, висока вода је понегде поново нанела златно камење.
– Мање – више, који год камен извадите из Стригове, он је прекривен такозваном златном прашином. Стално проналазимо нове примерке и надамо се чуду – каже Бранко Тадић, који је пронашао први „грумен“ стриговачког злата.
Међутим, у Стригови правих истраживања још нема, али су се појавили нешто озбиљнији улагачи.
– Разговарао сам са инвеститорима из Француске и Аустрије, који су заинтересовани за ову причу. Немамо још конкретних договора, али се надам да ће их бити, јер су они заинтересовани и за куповину и за закуп земље. Базирали су се на питање туризма, али иза тог туризма се крије далеко већи интерес, за све – каже Ненад Личина, потпредседник Скупштине општине Козарска Дубица.
У Стригову су протеклих месеци долазили трагачи за златом из Кине, Канаде, Србије и Хрватске. „Златни сувенири“ из Стригове стигли су и до Црногорског приморја.
– Ступио сам у контакт с људима који се тиме баве и већ тамо раде. Имали су жељу да узму један број тих сувенира, тако да уколико одете у Будву или Херцег Нови немојте се изненадити ако угледате златно камење из Стригове – каже Бранко Тадић. (Г. ВИЛА)
(Вечерње новости, видео: Танјуг)
