Прочитај ми чланак
(Адванце, Глас Русије)
Погром без преседана у историји земље: присталице Муслиманске браће нападају православне копте широм Египта – у првих 24 сата нападнуте 52 цркве и бројни приватни објекти.
Од среде су широм Египта у осветничком бесу припадници Муслиманског братства у само 24 сата напали 52 православне коптске цркве, а мета њихових напада су биле и приватне радње, те домови коптске мањине, преноси ЦНН.
Коптска православна хришћанска мањина у Египту чини десет одсто становништва, што значи да их има отприлике осам до десет милиона и највећа су хришћанска заједница у Египту и на Блиском Истоку. Дуги низ година су, једнако као и припадници осталих хришћанских заједница у Египту, били честа мета напада исламских екстремиста, но патријарх Шенуда Трећи (који је преминуо у марту ове године) је увек са Хосни Мубараком и муслиманским верским ауторитетима успијевао наћи заједнички језик и заштитити египатске Копте од прогона исламских екстремиста.
Пред само избијање ‘арапског пролећа’ исламски екстремисти су у бомбашком нападу на препуну коптску цркву у Александрији убили преко 20 људи. Тада се већ видело да након тзв. ‘Револуције’ у Египту неће бити места за Копте, као ни за остале малобројне хришћанске заједнице. За време владавине Мохамеда Морсија је забележено низ напада на вјерске објекте, али и на људе, што је пре била реткост.
У Египту је увек било секташких тензија, али овај бомбашки напад је нешто најгоре што се Коптима догодило у протеклих десет година. Напади на вернике у црквама су релативно нова појава у Египту. Мета већине досадашњих напада су биле црквене зграде, али никад људи ‘, изјавио је пре две године Корнелис Хулсман, главни уредник екуменског портала Араб Вест Репорт.
Наоружани нападачи су у суботу ујутру покушали да заузму православни манастир Светог Ђорђа, једну од најстаријих хришћанских светиња на западу Сирије, саграђену у 14. веку недалеко од Хомса.
Међутим, наишли су на отпор припадника Снага народне одбране.
Екстремисти су претрпели губитке и повукли се у област Ал Хосн.
Међу нападачима је било много „туђинаца“, плаћеника-џихадиста, посведочио је један очевидац.
Од ‘арапског пролећа’ до данас се ситуација драстично погоршала, а Муслиманско братство Коптима не може да опрости што је пре месец дана њихов нови патријарх Таварадос Други, заједно са највећим сунитским вјерским ауторитетом у земљи, имамом Ал-Ахзара Ахмедом Ел-Тајебијом, подржао генерала Ал-Сисилија у уклањању с председничке дужности Мохамеда Морсија.
Одмах након пада Морсија су почели прогони Копта и свих осталих хришћанских заједница у Египту. Италијански дневни лист Авенире наводи како су најморбидније егзекуције биле оне почетком јула када су на Синају салафистички милитанти одрубивши му главу убили путујућег трговца Магдиа Хабашиа, потом коптског свештеника Мина Абуда Шаробина у Ал-Ариш, те двоструко убиство у Дбајију, у близини Луксора.
Најокрутније је ипак било убиство десетогодишње девојчице, припаднице протестантске заједнице у Каиру, које се догодило 6. августа, дакле недељу дана пре но што ће војска кренути у чишћење тргова Нахда и раба Адавијаха, на којима су се утаборили присталице Муслиманског братства.
Након што је војска по завршетку светог месеца Рамазана одлучила расчистити кампове у којима су Муслиманска браћа направила праве мале утврде из којих су покушали да пруже отпор, осветнички бес салафистичке руље је широм Египта погодио све оне који су подржали генерала Ал-Сисилија, а међу првима на удару, будући да су најрањивији, били су египатски хришћани.
Док се већина наслова о збивањима у Египту односи на сукобе између војске и присталица муслимаског братства, који су све само не ‘ненаоружани и мирни следбеници првог демократски изабраног египатског председника’ и бројни снимци сведоче како је међу њима био знатан број мушкараца наоружаних аутоматским оружјем, хришћанска заједница оно што је уследило након уклањања кампова Нахда и раба Адавиаха у Каиру описује као ‘најцрнију дан у својој историји’.
Присталице смењеног председника Мохаммеда Морсиа палили су цркве широм Египта у знак одмазде због одлуке војног врха да растјера присталице Морсија утаборене у Каиру. Према последњим подацима нападнуте су 52 цркве, од који су неке потпуно уништене у пожару. На страницама египатских блогера се могу наћи (нажалост непотпуне) листе цркви, али и библиотека, школа, сиротишта и самостана који су страдали нападима Морсијевих присталица.
Репортери који извештавају из Египта у среду су говорили о ‘погрому без преседана у историји земље’, те како је на помолу ‘секташка катастрофа’.
Египатски блогер Велики фатаон јавља како су спаљене црква Света Тереса у Асиут, и а да су изгорјелиманастир Свети Јован и монашка школа за монахиње.
На свом Твеетер профилу је Велики фараон написао ‘како мисли да се овакво што није забиљежно од средине прошлог века’.
У Каиру су безбедносне снаге ушле у џамију Ел Фатех на Рамзесовом тргу, која је била под опсадом полицијских снага, а у којој се налази око 1000 присталица Муслиманске браће, учесника такозваног Марша гнева, одржаног у петак.
Током ноћи су полицијске снаге покушале да заузму џамију, али су протестанти одбили напад.
Обе стране оптужују једна другу за коришћење ватреног оружја, међутим још увек нема података о жртвама сукоба у џамији.
Агенције јављају да су нападачи бацали молотовљеве коктеле на коптске хришћанске цркве у Мар Гергис Сохагу, граду с већинским хришћанским становништвом, а египатска агенција МЕНА известила је ‘како је запаљена црква иста она на којој су прошле недеље присталице Ал-Каиде ставиле своју заставу’.
Блогери из Египта наводе како су нападнуте цркве и у покрајини Мени, а International Business Times пише како је реч о црквама пророка Аврама и Св. Дјевице Марије. Католичка црква и самостан у Суецу такође били мета палежа и разбијања.
Коптска заједница младежи ‘Масперо’ осуђује ове терористичке нападе и тврди ‘како иза свега стоји сам врх Муслиманског братства које се жели да освети Коптима на начин што ће да пале цркве и да уништава им радње и домове, јер их сматра симпатизерима бившег председника Мубарака и одговорнима за подршку генералу Ал-Сисили ‘.
‘Копти су нападнути у девет египатских провинција и живе у страху и паници. Руше нам се цркве и нападају домове, а да нисмо починили никакав злочин, осим што смо хришћани ‘, тврде у заједници коптске младежи.
УСА Тудеј преноси да су египатски хришћани толико преплашени да уопште не излазе из својих домова, те како имају осећај да их нико не штити.
У четвртак је привремена влада, коју је поставила војск,а нападе на египатске хришћане прогласила ‘црвеном линијом’ и обећала да ће на сваки следећи такав покушај ‘ одговорити силом ‘.
Убрзо након тога је командант војске генерал Абдел Фаттах ал-Сиси обећао да ће војска да платиобнову цркава уништених у среду.
У четвртак ујутро се привремени премијер Хазем Беблави сусрео с коптским патријархом Тавадросуом Другим како би му изразио солидарност због ових напада.
Државна новинска агенција МЕНА је известила како је 80 Морсијевих присталица ухапшено, те да ће им због паљења цркви у покрајини Суец у среду да суде војни судови, јавља South China Morning Post.
Портпарол Муслиманског братства, гехад Ел-Хадад, изјавио је ‘како војска стоји иза вала насиља, једнако као што је потицала секташко насиље након пада Мубарака’, но то је бесмислица за нападе на египатске хришћане многи држе одговорним лидера Ал-Каиде, Ајмана Ал -Завахриа.
Ајмана Ал-Завахри је након што су египатски хришћани учествовали у протестима који су довели до свргавања Морсија, а коптски патријарх Тавадрос Други уз низ других званичника подржао генерала Ал-Сиссили, у 15-минутном говору оптужио египатске хришћане ‘да су заједно са војском и секуларном елитом учествовали у завери која је довела до свргавања Мохамеда Морсиа ‘. Након Ал-Завахриевог говора припадници Муслиманског братства су с радио и телевизијских станица више недеља за редом за пад Морсија окривљивали искључиво египатске Копте.
Од Сохаге и северног Египта до Ел Ариша на Синају, од Суеза и Лукора па све до Мениаха пале се цркве и напада имовина египатских хришћана, у првом реду Копта. Иако је трагедија и оно што се догађа на улицама Каира, не сме да се заборави ни судбина људи који плаћају за нешто за шта објективно не сносе никакву кривицу. Њихова је једина кривица та што су били незадовољни са владавином бившег председника Морсија (једнако као што су то били и милиони других Египћана) и зато што су хришћани.
Практично је немогуће набројати све насилне акције усмјерене против хришћанске заједнице у Египту, но говори се о више десетина тежих напада. Поједини аналитичари и удруге за људска права оптужују војску да при доношењу одлуке о исељавању Морсијевих присталица уопште није донела процену о томе у којем ће се смеру окренути осветнички бес Муслиманског братства и салафиста који се, када негде не освоје или не успевају да задрже апсолутну власт, увек понашају по истом обрасцу.
У Сирији су им одговорни шиити и Алавити, као и што су им у Либану криви сви остали, а Хезболах изнад свих. У Египту су им криви хришћани, ау Тунису секуларна опозиција и левица, једнако као и у Турској.
Скоро по правилу и ‘пост фестум’ се јављају удружења за људска права као што су Амнести Интернашионал или ХРВ, као и повереници међународних институција који ‘транспарентну истрагу о немилим догађајима’ увек траже онда када се трагедија већ догоди, а већ од првих дана Морсија владавине се дало наслутити о каквој је политичкој доктрини реч, ако се уопште тако може назвати ‘политика’ једне скупине којој је једини императив физичка елиминација ‘другог и другачијег’; било да је реч о осталим исламским заједницама, или да су, као у овом случају, кривци хришћани.
