Прочитај ми чланак
Током последњих месеци запажају се смањени обим и снижени тон јавног оглашавања муфтије Муамера Зукорлића. Има ли то неке везе с исходом изборног одмеравања снага на простору за који је веровао, и друге убеђивао, да му суверено припада или је, пак, забављен пресељавањем у Сребреницу, где је ових дана пријавио пребивалиште? Да се није можда одрекао српског држављанства, па га овдашње прилике мање занимају?
Како било да било, његово смиривање донело је олакшање свима који би у Србији да живе мирно и у слози, али, не лези враже! Тек што се примирио муфтија, с којим се иначе доскора жестоко спорио, у медијску арену је нахрупио Есад Џуџевић, председник Бошњачког националног већа “у техничком мандату”. Почео је да даје све оштрије изјаве о наводној дискриминисаности Бошњака, додуше без Зукорлићеве маштовитости, али с подједнаком острашћеношћу.
Кулминацију је, засад, донело откривање спомен-плоче Аћиф-ефендији Хаџиахметовићу (1887-1945), ратном управнику Новог Пазара, сараднику нациста и проалбанском муслиманском политичару, а за неке сународнике, како кажу, херојем бошњачког отпора четницима. О овој срачунатој, али и непромишљеној провокацији, својеврсном тесту за тек формирану Владу Србије, у којој је Угљанинова СДА коалициони партнер, а Аћиф-ефендијин поштовалац Мухедин Фијуљанин један од државних секретара, у јавности се много говорило и писало.
Све је углавном познато, што не значи и разјашњено. А морало би се начелно разјаснити. Јер, како се изразио Ефраим Зуроф, директор Центра “Симон Визентал”, реч је о “нечувеном” поступку, али и “делу ширег феномена” покушаја рехабилитовања нациста и њиховних сарадника у Источној Европи.
У једном од последњих иступа, ако је овај верно пренет, Џуџевић се, некако узгред, вајка да, за разлику од државе, Бошњаци “нажалост” немају војску и жандармерију, тако да не могу спречити евентуално уклањање спорне плоче Аћиф-ефендији. За чим то жали Есад-ефендија? За каквом и чијом војском и жандармеријом у Србији? Немачком? Османлијском? Ко сем државе може у њој располагати легитимним средствима принуде? Осећа ли се грађанин Џуџевић држављанином савремене Србије, бошњачке националне, а муслиманске верске припадности или искључиво директним потомком Иса-бега Исаковића?
(Вечерње новости)
