Прочитај ми чланак

ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Избори 2016. и рат елита

0

Вучић је успео да спасе актуелни политички процес, али није да отклони могућност контрапроцеса, враћања на 2012. годину.

1.

Два су основна закључка протеклих још незавршених избора. Први, добрим резултатом, уз више гласова него на изборима пре две године, Александар Вучић успео је да спасе актуелни политички процес. И, други, није успео да отклони могућност контрапроцеса, враћања на стање од пре 2012. године. Освојио је апсолутну већину у парламенту, добио је Војводину и пуну контролу над политичком сценом. Није, међутим, политичку предност успео да конвертује у друштвену, одакле су – а не из опозиционих странка – долазили највећи отпори старих елита, које су браниле своје угрожене позиције. Важно је рећи да су у томе имале подршку западних центара, веома заинтересованих и за опстанак старих елита и за спасавање контрапроцеса.

Србија неће бити стабилнија после ових избора, јер су унутрашње полуге политичког притиска старих елита на Вучића спасене. Осим тога, капацитети за заједнички рад десне и либералне опозиције повећани су, и њихове шансе за председничке изборе – на којима очекују пуно активирање контрапроцеса – веће су иако миљама далеко од тога да су стекли надмоћ.

2.

Дачићеви социјалисти остали су јаки иако слабији него што су били. Војислав Шешељ се вратио у парламент, у коме ће, судећи према односу снага, имати важнију улогу од оне коју му даје изборни скор. Либерална опозиција добила је своју нову звезду – Сашу Радуловића – љутог фридмановца који је показао да тај политички пол у Србији има своје бираче, али да они не могу свој интерес да идентификују са лицима већ познатим из претходних 15 година. Демократска странка продубила је своју кризу, и то не толико танким изборним резултатом колико Пајтићевим губитком Војводине као њихове последње логистичке базе за последњих неколико година.

Коалиције Бориса Тадића и Двери-ДСС све до коначног резултата избора неће бити сигурне изнад цензуса будући да се ради дословно о гласовима неколико стотина бирача. Прошли или не, Тадић и Чеда Јовановић политички су мртви, будући да је први дефинитивно потопио своје наде да ће неко следеће године стати иза његових амбиција на председничким изборима, а други да ће, поред живог Радуловића и, по свој прилици, у будућности темељно очишћене ДС, повратити много од старе подршке амбасада.

Двери-ДСС, под условом да се на крају пласирају у парламент, вероватно ће се тамо и разићи, где ће први покушати да пронађу свој политички идентитет, док ће се други направити корак ка либералној опозицији, која неће моћи да има бољег председничког кандидата од оног кога им нуди ДСС.

3.

Током изборне ноћи догодило се, међутим, нешто веома интересантно. До после 22 часа Цесид је читао резултате уобичајеном рутином, која је показивала пуни тријумф Вучићеве листе као и то да су испод цензуса убедљиво и Радуловић, и Тадић, и Двери-ДСС.

željko cvijanovic o autoruПосле њих у процену резултата умешао се Ипсос, који саопштава да су све те три листе релативно убедљиво ушле у парламент. Потом Цесид постепено прилагођава своје резултате Испсовим, а онда излази Вучић, који проглашава победу, опомиње Ипсос и Цесид и тврди да су те три листе испод цензуса. Недоумицу увећава ћутање РИК, која се, по свој прилици, уплашила, схватајући да ће њено иступање једну страну учинити незадовољном, ако разумемо чију су изборну вољу оличавали Цесид и Ипсос.

У том тренутку, кад се видело да се заправо ради о тек стотинама гласова, који неколико странака гурају испод или дижу изнад цензуса, репрезентативни узорак се показује мање репрезентативним. Са друге стране, уобичајено је, кад се ради о тако малим разликама, да се ствари завршавају на два начина – најобичнијим пребројавањем гласова, али и политичким договором. (Добро је познат случај са избора од пре неколико година, када је једној опозиционој групацији недостајало пар хиљада гласова за цанзус, па је ушла у парламент на притисак једне западне амбасаде.)

iРечју, не може се бити далеко од претпоставке да су од 11 часова до сат иза поноћи трајали контакти између западних представника и Вучића, где је првима веома одговарало да у парламент уђу сви, док је њему радило посао да не уђе нико. Истовремено, опозиција се састаје у ДС и под претњом протестима и непризнавањем избора одлази у РИК.

Тешко је рећи шта је био резултат тих контакта, тек чини се да је донета одлука да се ствари завршавају пуким пребројавањем гласова, будући да је РИК опозицији омогућио приступ целокупном изборним материјалу. Пребројавање 97 одсто гласова Радуловића је изгурало преко цензуса, док су Тадић и Двери-ДСС и даље на ивици.

4.

Све те ствари тешко да ће повећати стабилност Србије, али још је теже да ће је и одмах одвести и на онај пут на коме су Македонија и Црна Гора. Има оних који мисле да је резултат избора, после којих ће се влада срести са снажнијом опозицијом, показао да је Вучић погрешио расписујући их и показујући на њима да је избушен у сопственој инфраструктури (Цесид, Ипсос). Али такве констатације занемарују да је ипак освојио апсолутну већину, да је – што је веома важно – преузео контролу над Војводином, једним од будућих епицентара српских проблема, и да би каснијим расписивањем избора за њега било још много теже.

5.

На питање како би могла да изгледа будућа влада, чини се да је драматична избора ноћ дала неке одговоре. Наиме, иако су у ноћи избора, Вучић и Дачић изгледали најудаљенији још од првог круга избора 2012, могло би се закључити да их је јутро приближило. Вучићева већина са Дачићем биће, иако мања него пре, прилично комотна, док, са друге стране, суочавање са јачом опозицијом Вучићу налаже да му Дачић не треба за противника.

Наиме, упркос расту Радуловића, Вучићу и даље не прети опасност од либералних партија. Са друге стране, не прети му непосредна опасност ни од националних, упркос расту Шешеља и евентуалном уласку Двери-ДСС, али му прети од спајања та два блока. Дачић у опозицији могао би да буде јака тачка приближавања две струје, будући да он лако може да пронађе језик и са либералима и са националистима.

За све остале процене, биће потребно сачекати да се избори заврше, односно да РИК прогласи њихове резултате, будући да је овде реч о гласању чији резултати су још увек далеко од сасвим јасног.

Извор: Нови Стандард