Прочитај ми чланак
Српска православна црква суспендовала епископа Средњоевропске епархије и отворила поступак против њега. Синод је пред собом имао многе оптужбе и аргументацију, стизале бројне жалбе.
Свети архијерејски синод Српске православне цркве суспендовао је епископа Константина (Ђокића) са Средњоевропске епархије и против њега отворио црквеносудски поступак.
Ово је епилог вишегодишњег трвења између владике средњоевропског, његових верника и врха СПЦ. Упражњеном епархијом до окончања црквене процедуре управљаће као администратор патријарх српски Иринеј.
– Свети синод је на седници одржаној у петак узео на знање постојеће извештаје и укупно расположиву документацију о тешком стању Средњоевропске епархије СПЦ у погледу међуљудских односа, функционисања епархијских тела, финансијско-материјалног пословања и канонског стања уопште, и, на основу тога, са жаљењем донео одлуку да поведе поступак утврђивања канонске одговорности Његовог преосвештенства епископа средњоевропског Константина за то стање – саопштено је из Српске патријаршије.
За многе свештенике, али и вернике Средњоевропске епархије, ова одлука Светог синода је „дуго очекивана и жељена“.
Последњих година и бројни свештеници и верници жалили су се на рачун тог архијереја СПЦ, поред осталог и због, како су истицали, „великих намета“. У овој епархији последњих година пљуштале су оптужбе на рачун владике због проневера новца, злоупотреба у вођењу црквених послова, „намештања“ на свештеничке позиције. У сукобу верника и епископа морале су да интервенишу чак и световне власти Немачке и Швајцарске.
Како „Новости“ сазнају из кругова блиских врху СПЦ, сада практично следи канонски поступак против владике Константина.
– Синод је пред собом имао многе оптужбе и аргументацију, а да би донео коначну одлуку подразумева се да ће у поступку пред Великим црквеним судом своју одбрану и аргументацију да изнесе и сам владика – кажу наши саговорници. – Он је суспендован како би поступак могао да се спроведе на непристрасан начин у околностима када он не управља епархијом, како би они који га оптужују, могли да остану при својим ставовима.
Први корак у уклањању владике Константина направљен је пре годину и по, када је Сабор СПЦ донео одлуку да патријарх буде надлежан за берлинску парохију Средњоевропске епархије. Из ове епископије, потом, изузете су Аустрија и Швајцарска. Црквени органи после тога у неколико наврата су разматрали проблеме у овој црквеној јединици, после чега је донета одлука да се овај случај затвори.
Према црквеном праву, могућу кривицу владике Константина утврђиваће Свети архијерејски сабор, који је задужен за суђење епископима. Константин ће до доношења пресуде бити у режиму суспензије, што значи да ће задржати титулу и звање, али не и практичну власт у епархији. Није искључено ни да ће његову одговорност утврђивати Велики црквени суд, који чине тројица владика који су и чланови Синода. Последњу реч имаће, готово је сигурно, Сабор који ће своју седницу имати у мају следеће године.
(Новости)
