Прочитај ми чланак

Велики АV брат те стално посматра (и коментарише)

0

Целокупна AV делатност усмерена је, заправо, на стварање слике о Александру Вучићу, као незаменљивом вођи, без кога би се Србија распала у року од 24 часа

За разлику од многих председника држава који имају прилично круто схватање о својим надлежностима, па се за њих може брозовски рећи да се „држе закона као пијан плота“, владар Србије је њихова сушта супротност, јер се он у све меша баш као онај маргарин из познате рекламе.

Foto: Printscreen

Вучићу то омогућава апсолутна власт које се постепено дочепао за ових седам година откако је његова дружина победила на изборима, а коју подстиче његова обузетост самим собом и уверење како све најбоље зна, разуме и може.

Активан скоро 24 часа дневно, он је сад на овом, сад на другом месту Србије или Планете: да отвори нови објекат, да дочека и испрати стране државнике и државничиће, да изјави или демантује, осуди опозицију, нагласи мудрост одлука које је донео или ће тек донети, изјада се о мукама са притисцима за признавање нове албанске државе на Балкану, да се види и „пита“ са водећим светским државницима… Целокупна AV делатност усмерена је, заправо, на стварање слике о Александру Вучићу, као незаменљивом вођи, без кога би се Србија распала у року од 24 часа.

Нема те изјаве – макар садржала и најбезазленију примедбу на рад његов или његових сарадника, поготово ако се чује од неког истакнутог опозиционара – а да одмах не уследи његов утук, да оповргне и обесмисли критику, или да макар извргне руглу оне који су се дрзнули да омаловаже велике успехе њега лично или чланова његове дружине.

Из разлога које није баш лако схватити, неки од Вучићевог тима пожелели су да постану доктори наука. Како то, ипак, захтева известан напор, они су се досетили лакшег пута, па су позајмили делове других аутора и представили их као своје.

И све би то било потаман да није било неких залудних професора који су још пре неку годину то приметили и започели јавну расправу. Она, међутим, споро тече јер су они који треба да пресуде сувише заузети (а још више уплашени), па никако да се састану и напишу шта мисле о научним вредностима преписаних доктората…

Ствар су недавно покренули са мртве тачке студенти Београдског универзитета, који су блокирали рад ректората захтевајући да Влада искључи из свог састава Синишу Малог, министра финансија, а такође осумњиченог за преписивање…

Студентима је онда Аца Србин поручио како докторат није услов за министарско место, то може да се буде и са основном школом, а да се министар постаје на основу политичке одлуке. За коју, очигледно, није ништа друго важно сем политичке подобности.

Београђани су се, изгледа, нешто замерили Богу, па им је он за заменика градоначелника Београда послао Горана Весића, прелетача из Демократске странке у СНС, и поверио му да води радове по трговима и улицама главног града Србије. Весић у томе постиже завидне неуспехе, на велико огорчење грађана Београда, којима је због нестручних и бескрајно спорих радова веома отежан свакодневни живот.

Међутим, то није све. Постало је сасвим уобичајено да се нека улица или трг, после дуготрајних радова свечано отворе и пусте у саобраћај да би се убрзо показало како су неопходне поправке. Радници се враћају, а грађани настављају да на њима ломе ноге и проклињу Весића.

Најсвежији је пример са Тргом републике. После више месеци, он је, заједно са Васином улицом свечано отворен, али се убрзо показало да је и овај посао, како се некад говорило, чист „фушерај“ и да све мора поново да се ради.

Шаљива акција на Фејсбуку

Грађани су, разумљиво, протестовали и љутили се на Весића, али га је Александар Вучић одмах узео у заштиту.

Похвалио га је пошто је „урадио баш све како је требало, јер није проблеме ставио под тепих. Осим што није нимало шармантан и симпатичан, као ни ја, Весић је једино крив што се одазива на суђења на која га зове Драган Ђилас и тамо га „разбија“, због чега плаћа велику цену у свим Ђиласовим медијима“.

А своје сендвичаре свакако је највише одушевио завршетком изјаве: „ Иначе сам поносан на то како се у Београду гради и пресрећан сам, јер ће се за 20 година причати да је то урађено, ја се надам, у Вучићево, а не у Весићево време!“

Иако је отишао на јесење заседање УН, од њега се не може чути шта се у згради на Ист риверу дешава (сем да Хашим Тачи шврља ходницима и једе кокице као некада Вук Јеремић) он је наставио да из Њујорка помно прати све што се у земљи дешава, и одмах реагује, како нешто не би случајно измакло контроли.

Чим су се навијача Партизана сукобили са полицијом док су узвикивали председниково наводно сексуално опредељење, он им је поручио како ће по одмах по повратку у Београду да обелодани колико новца од државе добија Звезда, а колико Партизан…

Кад су му затим јавили како је ректорка Београдског универзитета пристала на захтев студената да се стручно тело изјасни о докторату Синише Малог, Вучић је изјавио како је „супер што ректорка није 15 дана ушла у своју канцеларију… и да је „Универзитет постао прћија политичких партија“..

Из Њујорка је коментарисао и захтев опозиције да се избори одложе за неколико месеци уз неизбежно ниподаштавање оних опозиционих политичара од којих се највише плаши..

Они грађани Србије који никада не гласају за Вучића, нити ће икада чинити, нису имали баш никакве користи од његовог одласка у Њујорк, јер се ни за тих дана колико је одсуствовао из земље могли одморити од његовог присуства у медијима и његовог празнословља зачињеног изругивањем и потцењивањем свакога ко мисли другачије.

За нашу земљу никако није добро што је сву власт приграбио онај ко је уверен како све зна, разуме и може, а још је горе што је приличан број грађана Србије који – из необавештености или што им то доноси личну корист – уз њега пристају.