Прочитај ми чланакРат у Украјини је само прва етапа директног сукоба Москве са Вашингтоном и његовим савезницима, а тај сукоб ће трајати веома дуго
Рат ће бити веома дуг, али не овај рат у Украјини, који је Кијев већ изгубио и чија је демотивисана војска у расулу, већ ће се ускоро отворити нови фронтови, од Кавказа до Балкана, пише италијански сајт „Електомагацине“.
Украјински лидери више не налазе ништа друго него да прибегавају све неефикаснијим терористичким нападима, не зато што верују да ће тиме преокренути ток сукоба, већ да покажу извесну оперативну виталност. Њихов циљ је да што дуже време добијају помоћ, а посебно новац са Колективног запада.
У међувремену се, потпуно непотребно, генерације Украјинаца шаљу у кланицу.
Нејасно је када ће Русија задати последњи ударац. Можда то Русија управо сада ради. А нејасно је и да ли ће руске трупе ући у Кијев. У ствари, то и није циљ Москве. То значи да је руска савест мирна и да Русија диктира услове.
Москви је добро познато да је рат против Украјине само прва епизода много ширег сукоба. Ово је само почетак директног сукоба Москве са Вашингтоном и његовим савезницима. Већ сада можемо да предвидимо следеће фронтове који би могли ускоро бити отворени.
Два таква фронта налазе се на Кавказу и Балкану.
Већ недељама у Грузији Вашингтон покушава да покрене нову обојену револуцију. Демонстранти, ојачани искривљеним огледалима западних медија, протествују против „руског закона“. Овај закон који је усвојила већина у парламенту. Њиме се регулише присуство и деловање страних невладиних организација у Грузији. А то су инструменти који омогућавају да се политички избори условљавају из иностранства.
Демонстрације које је подржала председница Републике Саломе Зурабичвили, некадашња натурализована држављанка Француске, која је изабрана управо захваљујући подршци невладиних организација, које су повезана са Сорошем и његовим свеприсутним Отвореним друштвом.
Покушај је пропао. Усвојен је „руски закон“. Тада је Вашингтон најавио преиспитивање економских и одбрамбених споразума са Тбилисијем.
Али Европска унија је отишла даље. Преко једног од својих комесара, она је запретила шефу грузијске владе, кога сматра „проруским“, да ће завршити као словачки премијер Роберт Фицо.
„Пази да не завршиш као Фицо“, изговорио је комесар.
Међутим, јасно је да Кавказ у стратегији НАТО-а представља други фронт који треба да буде отворен, с обзиром на скори колапс украјинског фронта.
То би био још један прокси (посреднички) рат, који ће покушати да наруши не само равнотежу у Грузији, већ и у Јерменији. Све то отвара нова питања и нове обавезе за Москву, с обзиром на сложеност кавкаског мозаика.
Нови рат на Балкану
Најзад, ту је и Балкан, са напетостима између Молдавије, која је све ближа НАТО-у, и побуњених покрајина које гледају ка Москви, попут Придњестовља и Гагаузије.
Али, прави нови фронт на Балкану представља Србија. Недавна резолуција Генералне скупштине УН догађаја у Сребреници, коју је наметнуо Вашингтон, довела је, као што се и могло очекивати, до проглашења независности Републике Српске. Српска компонента такозване босанске федерације дуго је била на мети одлука европског комесара, које је наметао НАТО и које су увек биле у корист босанских муслимана.
Резолуција Скупштине УН је довела до убрзања проглашења независности Републике Српске.
Сецесија би могла да испровоцира интервенцију НАТО-а и да изазове нови рат са Београдом, који не може да напусти босанске Србе.
У нови балкански рат била би неминовно увучена Москва, зато што је Србија њен најсигурнији савезник на Балкану.
Кавказ и Балкан су два нова фронта која ће вероватно ускоро бити отворена. Можемо да овај рат дефинишемо како хоћемо, као хибридни, асиметрични или посреднички.
Ми смо, закључује сајт „Електомагацине“, сведоци првих етапа овог дугог рата.
