Прочитај ми чланакМислећа већина би се сложила да су још они стари преноси из народне скупштине раних деведесетих претеча данашњих ријалити програма. Међутим оно чему сведочимо и јесмо савременици, отишло је светлосну годину далеко од простог батинања у парламенту. Мало ко је пре више од две деценије помислио да ствари могу ескалирати у ово што сада живимо. Турбо фолк одавно није више само музика. Он је постао маинстреам култура. Та култура која је постала не само одржива, већ и има свој драстичан раст и експанзију, нарочито у последњој деценији.
Данас се питају они, који су до јуче испод шатора по вашарима, масним рукама од прасећег печења покушавали да додирну певаљке по грудима. Ни мање ни више, него такви, па још уз пазарене дипломе на пијаци тзв факултета, бесрамно баљезгајући ортодоксне глупости по националним фреквенцијама, одређују судбину између осталих и нашој деци.
Тешко је оценити који је то тачно тренутак почетка овог ужасавајућег феномена. Kада су задригли преузели примат, али сигурна сам, да већ неко дуже време траје тај интензивни стид изазван код иоле нормалних људи, кад неко од тих “генијалаца” проговори.
И кад се можда почне назирати амбис тог бљутавог суноврата, ето турбофолка у најсвежијој трансцеденцији. Наиме, водитељка тј. “дама са рецепције” из виле Парова изводи метафизички скок у МСП. Жена, “заједљиви би рекли троглава”, просто није могла да сакрије од јавности своје усхићење добијања инструкција о свом будућем радном месту. Обавестила је Србију да ће се њен део вођења Парова од сада одвијати иза затворених врата у улици Kнеза Милоша у Београду. Није она прва домаћица овог типа у јавним институцијама. Но, ово је свакако било једно од натранспарентнијих бесрамних понижења народа, у смислу довођења кадра на високе државне функције.
И тако, док Бетовен гостује по вашарима у централној Србији, ови с прасећим печењем преселили у Немањину.
Бетовен и јесте крив. Да смо сви лепо на време престали да слушамо ту јерес од класичне музике, до сада би већ нека старлета била премијерка. Не знам шта се више чека. Док се групишу ваљда у довољном броју, па прво да образују министарство за силиконска питања. Онда даље до преузимања комплетне владе. Једва чекамо. Једино што ће бити тешко за коју од њих гласати? Да ли за ону са највише пластичних операција или са најмање мозга? Да ли ће политичке партије добијати имена по реномираним клиникама за пластичну хирургију? Можда је ипак најтеже питање, ко ће пребројати те силне гласачке листиће, којих има сигурно више од неколико. Међутим, не смемо бити мрачни песимисти у овом времену које обећава. Само силикон Србију спашава!
