Прочитај ми чланакБез сумње можемо рећи да живимо у невероватним временима. Свет пролази кроз промене. Ништа више неће бити као што је било. Неке промене доћи ће постепено, неке пак преко ноћи. Међутим, оно што је сигурно је да ће се промене десити у свим аспектима живота; политичком, економском, правном, здравственом, образовном, војном и наравном финансијском.
У доба великих промена, људски ставови се учвршћују. Народ схвата до чега му је стало и почиње да се за исте идеале и бори. У овом тренутку слику овога најјасније можемо видети на примеру избора за Председника Сједињених Америцких Држава. Са једне стране присутан је интернационализам, глобални финансијски систем, ‚‚хуманитарне„ војне интервенције, јасан примат Уједињених Нација, право на миграције и одозго-на-доле приступ у руковођењу здравственог система. Са друге стране у центру се истичу национални интереси, примарне националне стратегије, суверенитет националне државе, домаћи ланци производње, итд.
Примере различитих уверења можемо видети кроз различите структуре; неке од ових су реалне неке пак производ перцепције. Црнци против белаца. Муслимани против Хришћана. Богати против сиромашних. Наиме, највише је присутна разлика у структури која дели урбану елиту од руралних заједница. Један поглед на изборну мапу Сједињених Америчких Држава подељену на округе и можемо јасно видети оно што смо одувек и осећали. Америка је подељена држава и, уколико изузмемо велике градове, можемо закључити да је Америка црвена ( Републиканска ) земља.
Шта то значи у овом тренутку? Избори за Председника Сједињених Америчких Држава су одржани. Водеће медијске куће прогласиле су победника избора. У складу са наводима, Џозеф Бајден је ту победу и прихватио; велики број лидера широм света пружио је подршку прокламованом победнику и честитао на победи. Трамп са друге стране, категорички одбија да прихвати овај след догађаја. Сходно томе, до овог тренутка Председник Трамп није показао да ће прихватити и признати Бајденову прокламовану победу, радећи активно на томе да баци сенку сумње на валидност избора и докаже да су избори заиста били намештени. Трампов правни тим, на челу са бившим градоначелником Њујорка Рудијем Ђулијанијем и упорном и енергетичном адвокатицом Сидни Пауел, изнели су јавно велики број навода да су избори у Невади, Џорџији, Аризони, Висконсину, Мичигену, Пенсилванији и Северној Каролини били намештени. Државни секретар, Мајк Помпео, који није познат као шаљивџија, уверавао је једног од новинара раније ове недеље да ће Трумпова транзиција у други мандат бити глатка. Озбиљне речи од озбиљног човека.
Да будемо врло јасни, упркос свим наводима медија, до овог тренутка и даље не постоји званични победник Председничких избора Сједињених Америчких држава, било политички или правно. Следећи Председник Сједињених Америчких Држава биће проглашен у подне 20-ог Јануара 2021, на основу коначног гласања изабраних електора сваке државе које би требало да се одрже 14-ог Децембра 2020 и 6-ог Јануара 2021. Док изабрани електори не прогласе победника, све је још увек у игри.
Шта све ово у пракси значи? Шта Трамп смера? Да ли је он заиста само старији човек који жели да задржи моћ по сваку цену као што то у појединим медијима представљају? Или он брани Републику, своје присталице и наравно себе од пораза наметног организованом крађом избора од стране Демократске Партије?
Трамп се не да преварити и свакако не изгледа као човек који воли да губи.
Трамп дефинитивно има план и ако погледамо неке од корака које он предузима, можда бисмо и могли да сагледамо његов правни и политички пут ка победи.
Погледајмо прво Трампове правне опције и потенцијални пут у наредном периоду. Врло је јасно да уколико не постоји правни пут ка победи, нема потребе ни преузимати непотребан политички ризик. Врло често се помиње да ће победник председничких избора Сједињених Америчких Држава бити кандидат који добије 270 електорских гласова. Ово је јако често и тачно. Међутим, као што је претходно поменуто, ми живимо у ванредним околностима. Пре свега једна ствар мора бити јасна: Устав Сједињених Америчких Држава узима у обзир могућност да ниједан од кандидата не оствари минимум електорских гласова да буде изабран за новог Председника. Ово је предвиђено Дванаестим Амандманом Устава Сједињених Америчких држава који се примењује на све Председничке изборе одржане од 1804. Укратко, у случају да ниједан од кандидата не оствари потребан минимум гласова, онда се покреће процедура за ванредне изборе.
У овом случају одговорност одабира новог Председника Државе пада на Представнички Дом Конгреса. На први поглед то би могао бити проблем за Председника Трампа. Међутим, када се боље погледа, Дванаести Амандман јасно каже да ће Представнички Дом гласати према расподели Савезних Држава. Гласање ће бити спроведено по принципу један глас – једна држава. Педесет држава, педесет гласова. Иако Републиканци заостају са бројем представника у Представничком Дому у односу на Демократе, Републиканци имају предност у односу на Демократе од 26 наспрам 22 када се узме у обзир глас по држави. Ако погледамо још дубље, Дванаести Амандман јасно наводи да уколико дође до спора када је у питању валидност електорских гласова за Председника, посебно у случају када неколико електора гласа у оквиру једне државе, Председник Сената биће одговоран да одреди валидност гласова. И, ко је тренутни Председник Сената, то је господин Мике Пенце, Трампов потпредседник. Постоји могућност да се упути оптужба за сукоб интереса, међутим иста не може бити наметнута ни на који начин. Правила су правила и иста ће бити примењена.
Узимајући ово у обзир, као и то да гласање Представничког Дома структурно иде у корист Републиканцима, Трамп има јасан правни пут ка победи и другом мандату. Како би ово постигао, Трампов правни тим мора да докаже озбиљно, поуздано, проверљиво и масовно намештање избора. Мора имати довољно конкретних и упадљивих доказа да може да доведе до конфликта измедју Представничких Домова спорних држава, који су у Републиканским рукама с једне стране, а с друге стране Гувернера из редова Демократа.
Ако се да закључивати на основу потписаних изјава сведока о превари, навода о гласању преминулих гласача и коришћења система ‚‚Доминион„, делује као да ће Трампов тим успети да ово и докаже. Време ће показати. Оно што ми можемо рећи је да су присутни сви елементи класичног намештања избора. Неправилности усмерене као специфичним географским регијама. Накнадно појављивање великог броја гласачких листића у корист једног кандидата. Разлике у броју гласачких листића у кључним градовима. Више гласача од регистрованог броја на дан самих избора. Гласачки листићи попуњени само за Бидена и ни за једну другу функицју.
Међутим, да ли се ово може доказати и да ли се може доказати на време да буде проглашена вандрена процедура?
Али, није довољно имати само правни пут ка победи. Трампу је потребан и политички пут. Да ли га и има? 73 милиона Американаца гласало је за Трампа, што је уједно и највећи број гласача за актуелног Председника Америке у историји избора. Ово није мали број посебно узимајући у обзир да није био миљеник медија годинама. Његове присталице га воле, страствени су и на основу скупа одржаног у Вашингтону ове суботе, Трамп има реалну и одрживу подршку да се бори до краја. Анкете спроведене овог викенда показују да 86% Републиканаца верује да су Председнички избори намештени. То оставља 63 милиона Американаца који се осећају превареним и покраденим. Трамп је такође врло јасно ставио до знања да нема намеру да преда изборе.
Али дела говоре више од речи. Знаћемо да је Трамп одлучио да се бори до самог краја оног момента када га будемо видели да је изашао у мале градове да одржи скупове својим присталицама. Његове присталице биће присутне у огромном броју и охрабриће га да се бори до краја. Тим скуповима Трамп ће да збије редове унутар Републиканске странке заједно са својим присталицама.
У сусрет овоме, Трампови противници неће седити скрштених руку док се све ово буде дешавало. Урбана омладина, елита Силицијумске долине, војно-индустријски комплекс који само чека да изврши неку ‚‚хуманитарну„ акцију неће се предати без борбе. Могло би бити прљаво. Вероватно ће и бити гадно. А када ствари постану гадне, свашта може да се деси. Бајденове присталице показале су своју тенденцију према насиљу у градовима. Нема разлога да ће исто и престати. Напротив.
Овде и сада, све је у игри.
Оно што је најважније, да ли ишта од овога има икакав значај за Србију? У разговорима са Србима може се приметити јак афинитет према Доналду Трампу. Зашто? То је интересантно питање. Делује да Бајден има ближе везе са високим интересима оних који су изазивали хаос у Србији, и Србима уопште, током претходних 30 година. Далеко је дужи временски период у питању, али 1990 делује као добра почетна тачка у овом тренутку. Трамп је за њих увек био аутсајдер и проблематичан фактор – можда баш као и Србија. Човек који ствари назива својим правим именом. Срби виде човека са којим може да се постигне договор. Можда је то истина, а можда и није. Можда само желимо да верујемо у то. Али када погледамо изборну мапу црвене Републиканске Америке, можемо видети доста сличности.
То су људи који воле своју земљу и желе да имају своју слободу да траже своју срећу. Ово су такође људи који, ако су гурнути преко ивице, могу бити најопаснији. Размислите о етничкој мапи Босне и Херцеговине из 1990. године. Земља углавном је била у српским рукама док градови баш и не. У суштини, та слика се не разликује много од данашње слике гласања у Америци. Ми Срби смо народ свог завичаја. Инстинктивно ће нам црвена Републиканска Америка бити увек ближа.
Такође било је заниљмиво сведочити ко је од Трампових присталица био најлојалнији, најктивнији и најконзистентнији у пружању подршке Председнику ( ван његове најуже породице ). Ту можемо видети Ричарда Гренела. Ричард Гренел је бивши амерички амбасадор, кога је Немачка мрзела и није могла да дочека да га се реши. Господин Гренел је изашао на улице, без страха и без задршке. Пружа пуну подршку Председнику Трампу. Ако Трамп успе ово да истера до краја, Ричард Гренел биће једна од централних фигура новог руководства. Видели смо скупове подршке Бајдену одржане у Босни и на Косову. Он је њихов човек. Ко је наш човек у најјачој земљи света? Да ли смо заузели страну? Шта год Србија урадила, високи функционери дубоке државе нас никада неће волети. Са Трампом и Гренелом можда ипак постоји шанса. Веома мала шанса, али ипак шанса.
Међутим, биће потребна храброст и одлучност како би се та шанса искористила. Да ли је имамо? Има ли Србија план? Или смо само брод без кормила и прамца који лута морима док чекамо да видимо ко ће да додје да нас спаси или убије?
Нажалост, немам одговоре на ова питања. Само ће време рећи…
Александар Даниловиц, М.Б.А., ЛЛ.Б., рођен у Лос Анђелесу, Калифорнији 1977. Александар је дипломирао на факултету политичких наука на Универзитету у Хјустону, правни факултет је завршио на Универзитету у Лондону и Мастер Пословне Администрације у Прагу. Ради више од 20 година у светској енергетској индустрији и радио је у Америци, Канади, Русији, Јужној Кореји, Африци, Европи и на Блиском Истоку. Тренутно са породицом живи и ради у Новом Саду и Прагу.
