Прочитај ми чланак
(Сведок)
У њујоршком хотелу „Њујоркер“ одржана је тродневна меморијална научна конференција „Зашто је Тесла важан“,(у организацији Научне фондације „Никола Тесла“) посвећена лику и делу једног од највећих научника света, српског порекла, Николи Тесли, који је преминуо, пре 70 година, 7. јануара 1943. године.
Сама смрт великог научника, и данас, седам деценија после, остала је загонетка, а бројни медији по белом свету, све чешће, објављу да Тесла није умро природном смрћу, већ да је хладнокрвно, али и с „дебелим разлогом“.
Један од текстова који је „уздрмао истину“ о смрти великог научника српског порекла био је: ТЕСЛА УБИЈЕН, ЈЕР ЈЕ САБОТИРАО ПРОЈЕКАТ ПУТОВАЊА КРОЗ ВРЕМЕ и други: НИКОЛУ ТЕСЛУ УБИО ОТТО СКОРЗЕНИ…
* * * * * * * * * *
Од када је Стивен Хокинг објавио да је путовање кроз време теоријски могуће, том причом су почели да се баве научници и уфолози, новинари и аутори писама читалаца – или готово све што може да говори или држи оловку у руци.
Уосталом, тако је и настала култна СФ серија „Старгејт“ која се и данас приказује на ТВ станицама у Србији.
Грозничаво је започела „шетња“ кроз старе архиве…
И – посрећило се!
Онима који су се досетили да још једном прегледају документацију о легендарном „Филаделфијском експерименту“ кец је пао на једанаест – и то неколико пута.
Како за сада, наравно, не постоји ниједан доказ путовања кроз време, за ову сврху може да послужи нешто што највише подсећа на доказ: дело и име неког недодирљивог ауторитета.
У случају злосрећног разарача УС „Елдриџ“ стекло се и једно и друго.
Експеримент је добио такво име јер се случај одиграо у луци америчке морнарице у Филаделфији, 1943. године. Прва идеја је била да се покуша са пројектом невидљивог радара (стварање пулсирајућег магнетног поља да би се добио електромагнетски заштитни балон).
Експеримент се, међутим, рђаво завршио. Уместо да брод постане радарски невидиљив, постао је оптички невидљив, а потом је, наводно, нестао кроз временски тунел.
Када су генератори коначно престали да раде, брод се поново појавио. Неколико чланова посаде је откривено како бесциљно лута, несвесни где су и шта им се догодило. Други су остали, тумарајући по броду као да су невидљивим нитима везани за његову челичну структуру.
Касније је то објашњено чињеницом да људи никада раније нису били изложени тако снажном утицају електромагнетског поља.
За све који су гледали филм „Филаделфијски експеримент 1 и 2“, или су читали књиге Чарлса Берлица и Вилијама Мура, изјава Ал Биелека могла би да буде одлучујући тас на ваги.
Према његовој причи, „Филаделфијски експеримент“ се заиста догодио. Ако то ико може да посведочи, онда је то он, јер тврди да се налазио на палуби Елдриџа у време када се експеримент изводио!
То је свакако више него убедљив разлог да му се верује – уколико би, наравно, могао да пружи било какав озбиљнији доказ.
Биелек је једино открио да зна који су велики научници учествовали у експерименту:
Никола Тесла: Он је руководио читавим пројектом (шифрованим под називом „Пројекат дуга“) све до 1942. године, када је намерно почео да га омета и саботира, а затим се потпуно повукао, пошто је схватио да ће морнарица и људе на броду употребити као заморчиће.
Неколико месеци касније, Тесла је пронађен мртав у својој хотелској соби;
Др Џон фон Нојман: Наводно Теслин заменик и човек који је био задужен да 1947. обнови пројекат, пошто је од посаде из чувеног Рузвел инцидента добио неколико драгоцених информација. Биелек је тврдио да је тада из аналогног пројекат пребачен у дигитални;
Томас Тоунсенд Браун: Један од највећих физичара света, познат по тзв. Бифелд-Брауновом ефекту, тенденцији кретања ка позитивном полу у кондензаторима великог електричног набоја. Мање је познат његов рад на електрогравитацији у коме је доказао да у лабораторијским условима, мали дискови губе тежину, па чак и лете, када поседују електростатички набој.
По Биелеку, Браун је био задужен за специјални антенски систем на „Елдриџу“. Међутим, доживео је нервни слом, само два месеца пре почетка експеримента;
Алберт Ајнштајн: Тих година, веровало се да је Ајнштајн одлучио да се потпуно повуче из научног рада. И заиста из тог периода не постоји ниједан његов објављен рад или бар научна изјава. Ипак, он је учествовао у пројекту у својству научног саветника.
Следећи резултате остварене у „Пројекту дуга“, од 1963. су започели радови на стварању временског тунела, који би омогућио усмерено кретање напред и назад кроз време.
Са мањим прекидима, експеримент са временским тунелом је настављен, сада под именом „Пројекат Монтоук“, на Лонг Ајленду, код Њујорка, све до 1983.
Биелек и Престон Николс, научник који је непосредно био укључен у реализацију Монтоука, тврдили су да је већ тада била потпуно освојена могућност безграничног путовања у прошлост, али се у будућност могло путовати само до 2011. године.
Војислав Милошевић, директор Центра за антитероризам и светски мир у ауторском тексту за „СВЕДОК“ и за онлине „Ветеранс Тодаy“ открио је, како тврди, досад, строго чувану тајну о убиству Николе Тесле, али и о мрачним играма Америке и шуровања са највећим Хитлеровим злочинцима:
„Вест о убиству Николе Тесле до мене је стигла кад сам преслушао јутубе презентацију у којој Ериц Берман прича Грегу Сyзманскију како је открио да је његова бивша девојка била кћер бившег нацистичког команданта Ота Скорзенyја, те да је тако, сасвим случајно, имао прилику да се сретне с остарелим Скорзенyјем који је годинама живио у САД-у, радећи као столар с новим идентитетом који му је омогућила ЦИА након Другог светског рата.
Берман (који понекад користи псеудоним Ерик Орион) је добио пуно признање Скорзенyја, који се приближавао крају свог живота, и који му је дао пуну кутију за ципеле са стотинама фотографија које подупиру његове тврдње.
Међу бројним важним открићима, Берман је чуо од Скорзенyја да је он лично угушио Николу Теслу 6. јануара 1943., и да му је тада, у убиству асистирао његов нацистички колега Реинхард Гехлен.
Тесла је тада имао 86 година.
Према изјавама Скорзенyја, он и Гехлен су успели намамити Теслу дан пре убиства да им открије детаље својих најважнијих открића. Након што су га убили, испразнили су цели садржај Теслиног сефа, и све што су одатле украли предали су Хитлеру.
Отто Скорзенy је био Хитлеров убица и телохранитељ, један је од многих нациста који су се инфилтрирали у САД након Другог светског рата кроз операцију Паперклип, а на исти је начин у Америку стигао и Рајнхард Гехлен, који је креирао ЦИА-у и БНД (Тајну службу Западне Њемачке.).Иако се у јавности мислило да је Скорзенy умро 1975. у Шпанији, он се у јавности поновно појавио 1999.
* * * * * * * * *
Тесла је био син православног свештеника. Као дечак, пратио је свог оца на путу у Рим, где је имао прилике да чита и многе, мање познате радове и књиге које су се налазиле у Ватиканској научној библиотеци.
Након што је завршио студије инжењерства и физике на Политехничкој школи у Грацу , Тесла је наставио своје школовање на Универзитету у Прагу. Од почетка је показао невероватну способност у решавању механичких и научних проблема, нарочито у делу електрицитета и апликација производње електричне енергије.
Након што је радио у одсеку Едисонове Телефонске компаније у Будимпешти, Паризу и другим градовима Европе, Никола Тесла је кренуо у Америку да би се срео с човеком који му је осигурао први посао, с Тхомасом Едисоном.
Али, ускоро је Никола успео да пронађе финансијере за своје пројекте, истраживања и нова открића. Финансијери, као што је Јохн Пиерпонт (Ј.П.) Морган, Георге Wестинхоусе и Јацоб Астор су били међу људима који су видели потенцијал у Теслином пионирском истраживању, али и осетили да би могли дебело да уновче његова технолошка открића на пољу електрицитета, бежичне комуникације и физике.
Једини званични документ о Теслином доласку у САД је онај из луке Њујорка, датума 7. априла 1882. у којем пише да је 25-годишњи Тесла стигао у истоимену луку бродом СС Нордланд, те да је из Европе кренуо из луке Антверпен. Он је на ово путовање кренуо након што је предавао у Паризу.
Тесла је у Њујорк стигао као „радник“, иако би ова класификација тешко могла одговарати човеку који је постао најпознатији проналаза? у људској историји, с преко 700 патената који су његово животно дело.
У великом делу су Теслине иновације и каријера били искључени из историјских књига, јер су његови патенти украдени и после тога кориштени као оружје.
Иако је много тога писано о Теслиним успесима и падовима, мало ко је детаљно описивао што се догађало иза сцене финансијских активности које су довеле до нацистичке завере како би дошли до Теслине технологије и ко је и зашто плаћао развој таквих технологија.
Многи од Теслиних патената су дошли у руке нациста између два светска рата. На крају је Тесла морао судским парницама да се бори за своје личне патенте.
Иако је Никола Тесла успео да добије већину тих парница за право патентирања, његови изуми и технологије били су константно крадени и продавани нацистичкој Немачкој и другим страним владама, тако да он никада није могао да остварити финансијски успех који му је, с правом, припадао.
У време смрти (према речима његовог убице Скорезенyја) на дан 6. јануара 1943. Тесла је у бити умро у потпуној беди, без пребијене паре. На православно Бадње вече, Теслу су пронашли мртвог на кревету, обученог у свечано одело, прекрштених руку на грудима.
Говорили су како је овај човек великог ума вероватно предосетио смрт због тога је обукао свечано црно одело, пре него што је издахнуо.
То је, наравно, невероватна лаж и својеврсна „немогућа мисија“, чак и за тако велики ум као што је био Теслин.
