Прочитај ми чланак
Заштићени сведок одбране ГРМ-311 је, на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом, рекао да су над Србима у Сарајеву током рата чињени злочини, а да су на цивиле у граду пуцале муслиманске снаге.
Сведок, који је српске националности, изјавио је да је 1992-94. радио у фабрици ручних бомби у цивилном објекту у Сарајеву. За то време, како је тврдио, непознате, маскиране особе отеле су га 11 пута на путу ка послу, показујући му жртве својих злочина и претећи му да ће и он бити убијен, ако не настави да ради у фабрици.
„У 11 наврата су ме непозната лица одводила да гледам злочине које су они чинили, да ме застраше … Стално су ме питали с ким сарађујем, коме јављам да се неко од Муслимана убије“, испричао је сведок.
ГРМ-311 посведочио је да су га 5. јануара 1993. маскиране особе одвеле до „јаме на Пофалићима“ у којој је било „10 лешева“. При врху јаме је видео тело детета одсечене главе, на којем је био урезан крст.
Како је изјавио, нападачи су му „поломили руку и ногу“ и запретили да ће бити убијен уколико изостане с посла.
Сведок је описао и како га је, 27. априла 1993, на путу ка послу, један мушкарац „дуге браде и обријане главе“ приморао да уђе у кола и одвезао га до „православне цркве Светог преображења у Новом Сарајеву“.
„На вратима цркве висиле су три одсечене људске главе … Рекао ми је да је и он Србин. ‘Види шта нам раде'“, казао је ГРМ-311 тврдећи да је, потом, на улици видео и псе који су „имали људске главе везане око врата“, а које су нападали „други пси“ који су „гризли те главе“.
Сведок је изјавио и да је муслиманска омладина по граду бацала ручне бомбе, „убијајући своје, да би се повећао број жртава“. Сугерисао је да су „у школи на Марин Двору“ бачене ручне бомбе које је он правио, а које је претходно видео „у школским торбама“ тројице „дечака“.
– Минобацачи Армије БиХ из околине зграде телевизије свакодневно су тукли насеља Швракино Село и Храсно брдо, у којима су били Муслимани, а за то би медији оптужили „злочинце с брда“, односно Србе, казао је ГРМ-311.
У унакрсном испитивању, тужиоци су указивали да је сведок у ранијим изјавама наводио да је до јаме на Пофалићима био одведен у октобру и новембру 1992, а не у јануару 1993, као и да тај инцидент није ни поменуо у претходном сведочењу на суђењу генералу ВРС Драгомиру Милошевићу. Потврђујући да инцидент није спомињао у првом сведочењу, ГРМ-311 је узвратио је да је датум био погрешно записан.
Заступница оптужбе подсетила је сведока да је раније изјавио и да су у августу 1994. „на његове очи убијена три мушкарца“, с којима су га непознате особе отеле. Упитан зашто на суђењу генералу Милошевићу то није ни поменуо, ГРМ-311 одговорио је: „Многе ствари нисам рекао ни сада“ Младићевим браниоцима.
