Прочитај ми чланак
Максимална казна од 40 година затвора се укида, а најтежа кривична дела, попут тешког убиства, кажњаваће се са 20 година или доживотном. Право условног отпуста стиче се после 25 година.
Београдски Информер је дошао је у посед Нацрта закона о изменама и допунама Кривичног законика у коме је, између осталог, наведено:
Довољно је 20 година
Адвокат Тома Фила види Нацрт новог кривичног законика као наставак експериментисања са санкционисањем најтежих кривичних дела.
– Доживотна или 40 година робије, то вам је исто. Грешка је направљена кад су уведене казне од 20, 30 и 40 година, без могућности да се изрекне, на пример, 22 или 31 година робије. 20 година робије сасвим је довољно, јер ко толико одробија, то више није човек, то је само љуштура – сматра Фила.
„Затвор од 30 до 40 година замењује се доживотним затвором. Осуђеник на доживотни затвор условно се може отпустити ако је издржао 25 година. Доживотни затвор не може се изрећи лицу које у време извршења кривичног дела није навршило 21 годину живота. Доживотни затвор не може се изрећи у случајевима прекорачења нужне одбране, смањене урачунљивости…“
Нацрт новог кривичног законика израдило је Министарство правде, а образложење измена сачинио је професор доктор Зоран Стојановић:
– Приликом прописивања доживотне казне затвора требало би поштовати и став Европског суда за људска права из 2013, а то је да се она не може прописати и изрећи без права осуђеног да по одређеном основу казна краће траје (условни отпуст, помиловање или амнестија).
У нацрту закон наводи се да је у нашој пракси примећено да судови ретко допуштају условни отпуст, односно да је проценат условно отпуштених лица у Србији у поређењу са другим европским земљама знатно нижи.
Као основни разлог за доношење новог кривичног закона јесте усаглашавање са одређеним стандардима у процесу придруживања Србије Европској унији.
Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду, сматра да је досадашња казна од 30 и 40 година нехуманија од доживотног затвора.
– У пракси је максимална казна од 30 и 40 година врло често доживотни затвор. Особе осуђене на такве казне најчешће и умиру у затвору. А ако би и дочекале крај казне, изашле би у позном животном добу, када су већ изгубиле све контакте са породицом и пријатељима, без икаквих прихода и запослења.
Изузеци
Доживотни затвор не може се изрећи у случајевима прекорачења нужне одбране, смањене урачунљивости…
Практично би били препуштени улици, неспособни за живот. Њима је затвор дом и често понове кривично дело како би се тамо вратили. С тог становишта доживотни затвор је хуманији, мада има доста аргумената и за и против такве одлуке – каже професор Шкулић.
Како каже, највећи број земаља западне Европе које немају смртну казну као замену за ту санкцију увео је доживотни затвор, уз могућност условног отпуста:
– У Европи је условни отпуст много либералнији. Код нас такође треба да се примењује ако су испуњена два основна услова, а то су да је постигнута сврха кажњавања и да не постоји опасност да осуђени понови кривично дело.
Извор: beta.informer.rs
