Подешавања / Settings

Украјински рат деловао је као катализатор у лабораторији политичких идеја Русије. Развиле су се нове концепције, а неке старе су обновљене (овде). Међу поново рођеним визијама нашла се и идеја византизма. Тако је Владимир Можегов објавио текст „Напред – у прошлост, или Византија као идеал“ (овде; срп. овде). Он каже да је Ромејско царство у […]

Две најпознатије измишљене земље су Недођија, из бајке о Петру Пану и Византија, из бајке о лажираној балканској историји. Држава под именом Византија никада није постојала! Када наша деца уче о томе у школи, то је исто као када би учили о Недођији. У документима Васељенских и Помесних сабора Хришћанске Цркве не постоји реч Византија. […]

Шта је уопште оцило? Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. На српски грб оцила је ставио деспот Стефан Лазаревић, након што је постао византијски вазал 1402. године. На грбу обновљене Византије налазила […]

Средњовековнa Србијa припада византијском цивилизацијском кругу, али Србија није бледа копија Византије, и то захваљујући Светом Сави.

Јован Владимир био је владар Дукље, најистакнутије српске кнежевине тог доба, од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између Византије и Самуиловог царства.   Био је у савезништву са Византијом, што му није помогло да заштити своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу 1009/1010, а њега утамничио […]

Величанствена композиција Вазнесења Христовог мозаички декорисана на куполи Храма Светог Саве, каква по речима Николаја Мухина није направљена у читавој историји хришћанства, недуго по откривању, наружена је од стране дела јавности. Замерке су се кретале од тога да је недопустиво да на српском храму освану руска слова и руски животопис, а науштрб, наводно, аутентичног српског […]

Необична, па чак и за оно време неприхватљива идеја о брачној заједници петогодишње византијске принцезе Симониде и српског краља Милутина интригира многе љубитеље историје широм света. Међутим, многи заборављају да је и Милутинов син Стефан Дечански, такође из политичких разлога, за жену узео младу принцезу од које је био знатно старији. Када је Стефану Дечанском […]

Британци су увек имали веома оштар став према Русији, посебно у последњих 15 година, па према мишљењу Дмитрија Офицерова Бељског са Високе школе економије, није чудно што је премијерка Тереза Меј одлучила да буде оштрија од других светских лидера, посебно ако узмемо у обзир њен положај на унутрашњој политичкој сцени. Премијерка и министар у магли […]

Недељу у којој је у Београд дошло око 1.300 врхунских научника из целог света сви ми који смо у томе учествовали заувек ћемо памтити, каже за „Политику” Смиља Марјановић Душанић, редовни професор средњовековне историје на Филозофском факултету у Београду и члан Организационог комитета недавно завршеног 23. Међународног конгреса византијских студија, одржаног у Београду. И српски византолози слажу се са оценом да је за нашу земљу велика част што је била домаћин скупа највећег ове врсте.

Гостујући у емисији „Спутњик интервју“, говорио је и о значају очувања српске културне баштине на Космету, која је неодвојива од историје Србије. 00:00 / 00:00 Карпов, који је председник Националног комитета византолога Русије, у Београду учествује на 23. Међународном конгресу византолошких студија. Србија и њени научници су, истиче, много урадили за схватање основа византијске цивилизације, […]

Када су Руси крајем 10. века већали коју ће веру да пригрле, послали су изасланике на све стране, између осталог и у Цариград. Били су као опијени, пре свега духовним доживљајем током литургије у Аја Софији, али сасвим сигурно и пријемом код цара Ромеја. Источно римско царство – у историографији познато и као Византија, која […]

Невероватна је количина западњачког презира према Ромејском царству, које се у историографији из чисто практичних разлога назива Византијом (јер се некако морају разграничити различити периоди у прошлости; иако је Византија била наследница Римског царства и себе је тако звала, она није била Римско царство у класичном смислу). Не смемо отићи у генерализацију, и рећи да […]

Колико је живо наслеђе ове велике цивилизације чији је век трајао више од једног миленијума? Колико су њена идеологија, политика, култура, уметност, којима је дала суштински допринос развитку Европе, присутни и данас? Ко се данас и на основу чега може сматрати наследником идеја и тековина овог великог и моћног царства, каква је рецепција византијског модела у нашој средини — неке су […]

Србија, а ни остатак хришћанског света не сећа се да је последњег римског (византијског) цара Константина Драгаша Палеолога, родила Српкиња Јелена (грчки Хелена).

У почетку је завладао паничан страх, бојазан од божјег гнева, а онда су следили суша и глад… све то као последица помрачења Сунца, односно Месеца. Психолози сматрају да је један од најстаријих страхова у човеку страх од помрачења Сунца који и данас у примитивним људским заједницама може да изазове космичку застрашеност. Одискона је у појединим […]

Александрар Дугин такође коментарисао своју недавну посјету Балкану, када је предводио делегацију Фонда Св. Василија Великог, која је на Балкан донијела Благодатни огањ из Јерусалима, наводећи: „Веома ми је драго да је са нашим фондом био црногорски политичар Андрија Мандић. Духовно руководство Црне Горе, на челу са митрополитом Амфилохијем доласку Благодатног огња из Јерусалима указало […]

Уништавање Цариграда пре 810 година створило непремостив јаз између истока и запада. Средњовековне формуле Латина и данас се користе као оправдање насиља против Срба и Србије

Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци?

Знамење Стефана Немање је бели двоглави орао на црвеном пољу, које потиче из Источног римског царства, записано је у „Стематографији“, првом српском грбовнику који је 1741. године направио уметник, ерудита и светски путник Христифор Жефаровић. Књига у којој су приказани грбови земаља некадашњег српског царства и света лозе Немањића, доживела је незапамћену популарност међу Србима у Аустроугарској, граничарима западног хришћанског света, који су чезнули за митском отаџбином.

Српска елита је била најамбациознја, сматрајући себе Пруском Балкана или балканским Пијемонтом. Циљ је био уједињење свих Срба, па потом и Јужних Словена у једну државу, довољно јаку да се одупре великим силама. Наша елита је успјела у својим наумима, добрим дјелом, али та творевина показала се неспособном да одбрани себе од околних сила.