Прочитај ми чланак
Већина грађана Србије тешко да би могла да наброји више од два-три српска манастира на Косову и Метохији. Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, и…?
Српску ризницу културе и духовности чине њени манастири. Они су извор нашег идентитета, путопис из прошлости и наша реч будућности. Богата историја и традиција почивају на овим здањима. Док се други народи могу похвалити замковима, већницама или палатама, нашу бурну прошлост преживели су „само” наши манастири.
Колико пута смо ухватили себе да се дичимо својим светињама? Колико смо пута, бранећи интегритет и легитимитет Косова и Метохије, помињали управо ова света места? Они су први и последњи камен на којима почива српско присуство на Косову и Метохији. Међутим, о њима се изненађујуће мало зна. Већина грађана Србије тешко да би могла да наброји више од два-три српска манастира на Косову и Метохији. Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, и…?
Да бисмо се нечим стварно поносили, морамо то и познавати. Треба да знамо за манастире као што је онај у селу Будисавци.
Саграђен је у првој половини 14. века као задужбина властелина краља Милутина. Срушен је у време најезде Турака и из темеља обновљен у 16. столећу за време патријарха Макарија, када је црква поново живописана. Пре нешто мање од пола године у цркви се догодило једно од многих чуда које је овај манастир изнедрио кроз векове. Икона Пресвете Богородице је плакала. Сузе су кренуле баш за време читања химне Пресветој Богородици. Сумњајући на први поглед, игуман је обрисао икону крпом, али је она наставила да „тугује“ сатима после тога.
Треба да познајемо и судбину манастира Зочиште.
Саграђен је у 14. веку. Саборна манастирска црква посвећена је Светим Врачима (лекарима) Козми и Дамјану. Име манастира и села настало је по веровању о лековитом извору воде који је лечио очи. Претходних година, ископавањем појединих делова манастирског комплекса, пронађена је надгробна плоча из 4. века. Богата историја није спречила албанске екстремисте да 1999. године минирају цркву и у потпуности је сравне са земљом. Литургија се служила и на отвореном, усред рушевина. Манастир је, каменом старе порушене цркве, обновљен 2004. године.
Треба да познајемо и друге, расуте широм Косова и Метохије. На простору Епархије рашко-призренске, која се у великој мери поклапа са територијом Косова и Метохије, данас постоји дванаест активних манастира. Три се обнављају. Разрушене и запустеле тешко је избројати. Сваки од њих је један од камена темељаца српског идентитета. Зато у ризницу прилажем њихове слике, нека за почетак говоре уместо речи.
За оне који пожеле да њихову лепоту и духовност осете и доживе, рећи ћу да одлазак до њих није немогућ. Путовања се често организују и људи се са њих враћају богатији за део себе.
(Фотографије су преузете из књиге „Саборник манастира српских” аутора Пера Вишњића)
Аутор: Стеван Мартиновић
Извор: Академски круг
