Већ на вратима дочекао нас је гласан дечји смех и гугутање. А онда је мали, весели, крупнооки дечак извирио прво носићем, а онда главицом из дневне собе. Мало се постидео, па је покрио лице рукама. А онда му је широк осмех озарио лице, па је несигурно коракнуо према нама придржавајући се уз оца Драгана.

То је Никола Дуновић, син прерано преминуле Дрварчанке Јелене Трикић (32), која је одбила терапију лечења цитостатицима, иако је имала тешку дијагнозу злоћудног тумора на мозгу, како би спасла живот зачетом сину. Умрла је само месец дана после његовог рођења, 16. новембра прошле године. Заувек ће остати упамћена као „мајка храброст“. Само један поглед на Николу, који расте, смеје се и много подсећа на мајку, помаже да се лакше разуме Јеленин избор и жртва. Никола у среду прославља свој први рођендан.

– Најважније ми је да је здрав. Напредан је, има осам зубића, само што није проходао. Говори неким својим језиком, скоро га нико ништа не разуме, али нема везе. Одраста, има све што му је потребно – прича Николин отац Горан Дуновић.

Овај самохрани отац наставник је српског језика, омиљен у школи у Кнежици код Козарске Дубице. Свакодневно путује на посао, али му ништа није тешко. Сви кажу, много је вредан. Ипак, прича о Николи не би била потпуна када не бисмо поменули његов тетку, Горанову сестру Сању. Ова мајка две кћерке, након Јеленине смрти, преузела је највећу бригу о Николи. Само један поглед на њих двоје говори да они имају посебну везу, нераскидиву, најтоплију људску, из душе.

– Ми смо сваког дана заједно, најчешће га ја чувам, ми се дружимо по цео дан. Никола је дивна, весела беба. Мало се понекад и наљути, па протестује, али то је све дечје, мило. Сада свашта једе, правим му супице и све што воли. Сви се организујемо да он не осећа губитак. Свима нам је центар света и овде и у Дрвару код баке, Јеленине мајке, јер је најмлађи – каже Николина тетка Сања.

Нема човека којег није дирнула прича о трагичној судбини Јелене Трикић и њеној безграничној храбрости. Многи у родном Дрвару, где је и сахрањена, и данас тугују за њом. Нема срца у Српској и ван њених граница, које није дирнула храброст ове жене која је свесно жртвовала свој за синовљев живот. Издржала је до порођаја. Узела сина у наручје, и још свега неколико пута пре смрти. Болест као да је устукнула док Јелена није обавила своју животну мисију, а онда ју је узела.

Николини родитељи Јелена и Горан су се заволели 2003. године. Ускоро су свили гнездо у поткровљу породичне куће Дуновића у Приједору. Ипак, није им се дало. Живот је и Дуновиће и Трикиће ставио на тешка искушења. Али нема сумње, Николи неће недостајати љубави. Две породице живе за њега и дрхте над њим. Јеленини родитељи мајка Милкица, отац Владимир и сестра Влатка из Дрвара често долазе, а и Николу отац води код њих.

Прошле године Николиној породици помогли су људи добре воље са свих страна, слали поклоне, новац. Није изостала ни помоћ председника Републике Српске Милорада Додика.

– Николи је име дала мајка за живота. Кажу, заветовала се Светом Николи да ће, уколико роди сина, дати му име Никола. Његов отац каже, крстиће га у манастиру Клисина код Оштре Луке. Само да буде здрав. Ништа друго није вредно.

ПОДВИГ “НОВОСТИ“

„Вечерње новости“ су у оквиру акције „Најплеменитији подвиг године“ храброј Јелени постхумно доделиле Златну плакету за подвиг године, коју је примила њена мајка, Милкица Трикић.

Јелена Трикић постхумно је награђена многобројним признањима.

(Вечерње новости)

Ознаке: Јелена Трикић, мајка храброст, рођендан