Прочитај ми чланакМогуће да ће предстоје жестоки грађански сукоби који ће поцепати Краљевину Саудијску Арабију на неколико независних држава.
Нова 2017. година не изгледа нарочито обећавајуће за Саудијску Арабију и њеног краља Салмана бин Абдулазиса ал Сауда, последњег живог сина првог саудијског краља Ибн Сауда. У будућности ће од Салмана бин Абдулазиса Ал Сауда краљевство наследити млађа генерација краљевске породице. Арапски и западни медији упозоравају на претећу катастрофу због саудијске подшке либијским, сиријским, ирачким, јеменским, етиопљанским, филипинским и либанским побунама, које су прерасле у грађанске ратове и довеле до верских раскола у овим земљама.
Велики ударац би, међутим, могао доћи изнутра – уколико почне династичка борба за краљевски трон. Познато је да је краљ Салман променио редослед наслеђивања трона и заменио места свог 31-годишњег сина Мухамеда бин Салмана (на слици испод) и нећака Мухамеда бин Најева (на слици савим доле), именујући првог замеником престолонаследника. Док је краљ Салман на врхунцу моћи, овај споразум ће се вероватно поштовати. Ипак, краљевством круже гласине да 80-годишњи краљ Салман, који постаје престар за ефикасно испуњавање својих дужности, може бити наговорен од своје породице да, уместо Мухамеда бин Најева, и за престолонаследника именује сина Мухамеда бин Салмана.
Ако се то догоди, Мухамед бин Салман би преузео велики део власти у своје руке и постао следећи саудијски краљ, довољно јак да други моћни саудијски кланови пред њим падну на колена. Већ данас су у његовим рукама министарство одбране и Саудијски савет за економију и развој, а председава чак и моћном и богатом нафтном компанијом Сауди Арамко.
Коначно, ту је и чињеница да Мухамед бин Салман дефинише спољнополитичке приоритете краљевства, што доказује његову спремност да преузме трон. Са или без пристанка оца, шири своју финансијску и војну подршку џихадистичким милитантима у Сирији и Ираку, распирујући крваве грађанске ратове у тим земљама. Наредбом саудијској армији да угуши побуну Хута он је у суштини изазвао грађански рат у Јемену. Такође подржава владајућу сунитску владу у Бахреину, одговорну за крваву репресију над већинским шиитским становништвом, које чини 70 одсто целокупне структуре становништва ове острвске краљевине.
МУХАМЕДОВ РАТ СА ИРАНОМ?
Ипак, активна подршка овог младог бедуина (Мухамеда бин Салмана) ратнохушкачким саудијским групама које настоје да изазову опасну војну конфронтацију са Ираном можда је и његова најалармантнија афера. Тешко да било ко сумња да би се саудијско краљевство распало као кула од карата након првог војног судара. Никаква масовна америчко-западна закулисна испорука оружја не би помогла „храбрим саудијским соколовима“. Уместо упуштања у отворени пропагандни рат, требало би трезвено сагледати иранске могућности и водити балансирану спољну политику, засновану на поштовању међусобних интереса.
Међутим, доскоро је много тога указивало на саудијску војну хистерију: бројни билборди у престоници и другим градовима на којима су фотографије ловачких авиона и бомбардера који надлећу слику 31-годишњег принца, живи пренос војних маневара на државним ТВ-каналима и штампа која објављује приче о достигнућима „победничке војске.“ Ствари се мењају, али, иако број сличних случајева опада, што указује да Саудијци постају трезвенији, експерти наводе да одређени слојеви саудијског друштва и даље показују милитаристичке сентименте према саудијским интервенцијама и генерално према вођењу ратова.
Истовремено, саудијски министар одбране наставља са патетичним уверавањима како даје све од себе да сузбије непријатељски ирански утицај. Али, без обзира шта он радио или говорио, побуњеници из редова Хута у Јемену, код којих је спорно то што су повезани са Ираном, још увек контролишу највећи део њихове државе. У последње време нападају и елитне трупе у саудијским провинцијама Најран, Асир и Џизан (у прошлости су те територије припадале Јемену и контролисала их је Сана). Глобални медији су преплављени фотографијама на којима се виде запаљени амерички тенкови Абмрамс које нападају слабо наоружани хутски побуњеници у папучама.
Све ове лоше испланиране кампање буквално су уништиле некада нестварно богату Саудијску Краљевину. Напори земље да изгура конкуренте са глобалног нафтног тржишта изазвали су оштар пад цене „црног злата“, што је оборило приходе режима на ранг држава са средњим нивоом дохотка. Саудијска Арабија морала је драматично (барем за арапску земљу) да среже субвенције горива и других енергената. На пример, прошле године цена дизел горива је порасла за 79 одсто, а гаса и бензина за 67 одсто. Судећи по оценама аналитичара консултантске компаније Капитал економикс, процена је била да ће саудијско краљевство на основу редукције субвенционих програма у 2016. уштедети око седам милијарди долара.
РИЗИК ОД ПОБУНЕ
Ријад планира не само да смањи трошкове већ и да постепено приватизује државне компаније, укључујући Сауди Арамко. Нова политика негативно утиче на квалитет живота становника краљевске палате и обичних грађана. Данас су Саудијци забринути да би могли бити лишени чак и тако неопходних услуга као што је бесплатно здравство. Јефтини бензин, који је коштао мање од воде (20 центи по литру), редовно повећање плата и многи други луксузи „арапског социјализма“ постају „ствар прошлости“.
Данас је Саудијска Арабија, услед последица лоше спољне и војне политике, изложена ризику од побуне потиснуте локалне шиитске популације. Даеш, који трпи поразе од руских ваздушно-космичких снага у Сирији, позива на „ослобођење светих градова Меке и Медине“ од „саудијских узрупатора“. (Вековима је Меком и Медином управљала хашемитска династија. Тек у 1920-тим је фамилија Ал Сауд, уз подршку Британаца, заузела градове, након чега су се аутоматски прогласили наследницима пророка Мухамеда.)
Ако би у Саудијској Арабији избио унутрашњи конфликт, Мека и Медина би можда добиле независност, и у том случају би највероватније преузеле дужност заштите исламских светих места и муслиманских ходочасника. Потом би Организација за исламску сарадњу (OIC) и друге легитимне исламске организације могле да ова света места прогласе „неутралним зонама“, које више нису под контролом Ријада или вахабитских религијских ауторитета.
Сауд бин Најев, гувернер важне Источне провинције и син бившег престолонаследника Саудијске Арабије Најева бин Абдулазиса, који такође претендује на краљевски трон, могао би да искористи раскол у краљевској породици. Источна провинција није само центар саудијске нафтне индустрије, који упошљава десетине хиљада страних радника већ и дом великог броја шиита, који су веома незадовољни својим статусом у Краљевини. Саудијска Арабија никад није провела верски попис становништва због страха да би многи становници, посебно они у Источној провинцији, могли изразити незадовољство због резултата. Међутим, чак и грубе калкулације указују да су од 28 милиона становника 20 Саудијци, док су преосталих осам имигрантски радници.
Експерти такође верују да би и други региони Саудијске Арабије, посебно они који граниче са Ираком, Табук (дуж јужне границе са Јорданом) и Акабски залив такође захтевали отцепљење. Ипак, кључни регион земље Ријадска провинција дефинитивно ће бити поприште борбе за саудијски трон. Сасвим је могуће да ће, баш као и пре сто година, свет бити сведоком жестоких грађанских сукоба који ће поцепати Краљевину Саудијску Арабију на неколико независних држава.
Дописни члан Руске академије природних наука
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
