Прочитај ми чланак
Када су у питању велики Христови празници, не можемо рећи да су запостављени на државним и локалним медијима, нарочито на телевизији
Занимљиво је да малте не све древне културе држе до неког свог календара уједно поштујући онај доминанти, григоријански, кога се сви држимо у свакодневном раду и животу. Јапанци, Кинези, Јевреји, Иранци, Хиндуси, Египћани и у овом веку доминације тзв. западног начина живота гршевито поштују своје календаре као специфична обележја сопствене културе знајући да одржањем истих одржавају и сами себе. Са пуним правом би ово могло да се односи и на нас, Србе.
Наиме, тзв. стари, јулијански календар је некако постао својеврсни симбол нашег и руског православља иако, руку на срце, многи верници не знају када по том истом календару падају многи велики хришћански празници укључујући и њихове сопствене крсне славе.
Сакрални и световни календар
Тако бисмо могли да, условно речено, говоримо о два паралелна календара код нас – сакралном и световном, при чему овај први касни 13 дана у односу на други. Медији, са друге стране, свакако да прате световни календар, са ритмом којиисти намеће – државни празници, нове године итд. Док верски календар намеће своја правила, која се односе на постове, празновања светитеља, нерадне дане, дане у којима нас обасјава небеска радост празновања…
Црква у медијима
Многи читаоци су приметили емисију која се емитује на многим како локалним, тако и државним телевизијама, а тиче се светитеља који се празнује / празнују тог дана. Као што знамо, сваки дан је посвећен групи светитеља који су тог дана или пострадали или уснули у Господу, а у дотичним емисијама можемо чути нешто о њиховом животу и заслугама за Цркву. Ту можемо чути и информације о оним празницима које славе иноверни – римокатолици, муслимани и јудинисти.
Ова врста емисије је свакако корисна јер просечног гледаоца уводи у церу кроз увид у чињеницу да је сваки дан пред Богом неки празник, а да су они који се тог дана прослављају живи људи на које се увек можемо угледати. Главна мана ове емисије је извесна прозаичност јер је скоро свака од њих конципирана на сличан начин – најчешће се прочита Охридски пролог за тај дан.
Изузетак би била емисија која се емитује на Другом програму РТС-а у којој се с времена на време појављују теолози, који дају теолошки осврт на феномене савременог живота, што недостаје осталим емисијама са овом тематиком. Светитељи су увек актуелни, а њихови животи инспиративни и интересантни – у том смислу се може рећи да би се много већи утицај на гледаоце могао остварити истицањем оних најзанимљивијих детаља из њихових живота и вађењем порука из истих…
Када су у питању велики Христови празници, не можемо рећи да су запостављени на државним и локалним медијима, нарочито на телевизији. Честа су директна емитовања. Литургије, сваки већи празник је пропраћен пробраним емисијама, интервјуима и репортажама, можемо чути и одговарајућу духовну музику,…
Приликом обавештења грађана о већим хришћанским празницима често се чаже да павославни верници данас славе одређени празник, дакле – у трећем лицу множине. У томе нема ничег погрешног, али овако конципирана реченица намеће за закључак да су поменути православни медији мањина у Србији? Поставља се питање зашто у држави у којој се између 80 и 90% грађани изјашњавају као православни верници водитељи не би једноставномогли да кажу да се данас слави исти тај празник.
У горепоменутом контексту би се могли честитати празници традиционалним верским заједницама, према којима треба имати дужно поштовање. Ово је једно необавезујуће мишљење аутора овог текста. Нешто старији читаоци су вероватно приметили да су се до пре неких 15-ак година емитовале најчешће нестручне и теолошки испразне емисије које су православљу наносиле више штету него користи. То треба приметити и нагласити.
Иста мана која карактерише телевизијске емисије о свакодневним празницима одликује и многобројне Фејсбук групе које својим члановима с времена на време шаљу циркуларне поруке – у питању су махом светитељи који се славе у нашем народу. те поруке су увек копиране из Охридског пролога, што и не треба да зачуди с обзиром на то да су креатори ових група махом младе особе пуне ентузијазма, али са недовољно теолошком поткровношћу.
Одговорност
Сваки православни хришћанин који је литургијски утемељен живи на овом свету пратећи доминантан календар, али је он и парохијанин, страбац у овом свету, који лежи у злу, тако да уједно прати и црквени календар, који одликују термини попут мрса, поста, беле недеље итд. непознати уобичајном календару.
С обзиром на чињеницу да су медији данас веома моћни, а многи православни верници недовољно упућени и утемељени, а баве се уређивањем верских емисија, лежи прилична одговорност. Као што знамо, мисионарење и сведочење није само делатност оних којима је то служба, тј. свештенству, већ и свих оних који су спознали Христа на прави начин, у мери сопствених могућности.
(МИСИОНАР, Србин инфо)
