Прочитај ми чланак
Директор Института за стратешка питања Русије, генерал Леонид Решетников, изјавио је да је Космет за Русију важно питање, јер је важно Србији, али да Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од Срба.
„Русија је више пута изјавила да неће признати Косово пре него што га Србија призна. И ми се држимо тог става. О каквој још политичкој подршци можемо говорити? Ако неке снаге у Србији очекују да ће Русија утицати на српско руководство, које се често није понашало
патриотски, онда ћу разбити таква очекивања. Руси не могу и не треба да буду веће патриоте од самих Срба“, рекао је Решетников за Вечерње новости.
„Србија се укрцава на брод који тоне“
Решетников је оценио да Европска унија пуца по свим шавовима, а да упорна жеља српске владе, укључујући и председника Томислава Николића да уђе у ЕУ, личи на покушај да се „укрца на брод који тоне“.
Он је оценио да је Србија своју позицију прецизирала Платформом о Косову и Метохији и да је то документ од којег не може и не треба да одступи, а да Русија подржава настојање Београда да се та борба води у оквиру међународног права и у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
Говорећи о руском виђењу развоја међународних односа, руски генерал је рекао да се Русија залаже за вишеполарни свет, који је председник те земље Владимир Путин прокламовао као „евроазијски“.
„Саставни део тог савеза може бити, верујем и да хоће, савез православних словенских народа. Русија и Србија – део су јединствене православне цивилизације, имамо исти духовни и културни код. Ми смо принуђени на заједничку будућност, свидело се то такозваним
пријатељима Србије на Западу или не“, рекао је Решетников.
Коментаришући жељу Србије да постане чланица ЕУ, директор Института за стратешка питања Русије је рекао да је у тој земљи нејасна жеља већег дела српског политичког естаблишмента да по сваку цену постане чланица те Уније.
„Да ли Србију у европској породици чека бар нешто лепо? Какву улогу Србија може да игра у јединственој Европи? Очигледно је да ће најконкурентније гране српске привреде бити разрушене, јер никоме у Европи нису неопходни конкуренти. Ти процеси нису нови, они се одвијају већ десет година. Приступање ЕУ многе асоцира на могућност
безвизног кретања у шенгенској зони, али Бугарска и Румунија показују да и с тим може бити проблема“, рекао је он.
Решетников је оценио да су реформе с почетка 21. века у Србији биле катастрофалне и да не треба ни говорити о реформама већ о свесном и планском рушењу националне економије.
„Када је у предизборној кампањи Томислав Николић говорио о борби са олигарсима, чак помињући као могућност и „реприватизацију“, то је звучало логично и разумно. Међутим, још се не примећују никакве озбиљније структуралне измене у привреди Србије. Напротив, како показују анализе српских и западних медија, у кабинету Николића није мало оних који су, изгледа, у блиској вези с тим истим тајкунима“, рекао је он.
(Вести онлине)
