Прочитај ми чланак
Број становника света 1959. године износио је 2,5 милијарди, а прогнозира се да ће до 2050. достићи 10,5 милијарди.
За то време, површина обрадивог земљишта се смањује, а плодност земље стагнира, због чега многи страхују да ускоро више неће бити довољно хране да се нахрани планета.
Научници сада тврде да су дошли до револуционарног решења: “хаковаће” процес којим биљке сунчеву енергију и угљен диоксид претварају у шећере.
Тако ће, надају се, помоћи пољопривредницима да створе више производа попут пшенице, користећи исту количину простора, воде и сунчеве светлости.
У овом тренутку процес фотосинтезе је невероватно неефикасан. Биљке апсорбују светлост користећи хлорофил, како би произвеле хемијску енергију у облику кисеоника и глукозе.
Глукоза је биљкама потребна за дисање, али се претвара и у скроб, док кисеоник бива одбачен.
Овај процес ремети нестабилан ниво угљен диоксида и интензитета светлости. Уколико се било који од тих фактора повећа и процес фотосинтезе постаје ефикаснији, али до одређене границе.
“Ако бисмо удвостручили, или утростручили ефикасност фотосинтезе, а мислим да је то могуће, утицај тог открића на пољопривредну продуктивност био би огроман”, каже др Роберт Бланкеншип са Универзитета у Вашингтону.
Бланкеншип је недавно представио неке од својих идеја другим научницима на радионици у Лабораторији Колд Спринг Харбур прошле године.
Једна опција је да се смањи број молекула хлорофила које упијају светлост. Пошто биљке већ апсорбују више сунчеве светлости, него што могу да искористе, нешто мање молекула хлорофила не би успорили фотосинтезу. Заправо, ресурси потребни за раст биљке били би доступнији.
Друга идеја је да се дизајнира степенаста надстрешница од биљки које би максимално користиле ресурсе за процес фотосинтезе. На пример, лишће биљака било би постављано тако да се максимално смањи засићеност светлошћу у горњим слојевима, а спречи недостатак светлости у доњима.
Друга идеја је да се у систем додају различити пигменти за апсорпцију светлости у различите нивое степенастих надстрешница.
Неки од ових пројеката су веома остварљиви, каже Бланкеншип и додаје да их је могуће реализовати за само неколико година. Међутим, за неке је потребна радикална промена саме архитектуре фотосинтезе. Његови предлози детаљно су описани у стручном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
Извор: Б92.нет
