Прочитај ми чланак

Рељић: Целом свету постаје јасно шта су последице НАТО агресије из 1999. године

0

ПОВОДОМ 25-годишњице НАТО-бомбардовања Срба, на скупу који је огранизовао Београдски форум за свет равноправних, дошло је и тридесет слободномислећих Немаца.

Посланик у Бундестагу Рајнер Ротфус је отишао до споменика Милице Ракић на Ташмајдану положио цвеће и – клекнуо.

 „Оно у шта верујемо јесу правда, истина и пријатељство међу народима. То је симболизовано на дуксерици коју сам поклонио Вучићу. На левој страни симбола срца налазе се боје Немачке, а на десној је српска застава. Испред срца је бели голуб као симбол мира. Ми чезнемо за помирењем са Србијом, за постизањем мира у Европи, укључујући и Русију“, реако је Ротфус, функционер Алтернативе за Немачку (АфД), сада већ друге партије у Немачкој. Партије у успону.

Рајнер Ротфус је још 2019. био у Београду на скупу „на којем су изнете чињенице о срамоти бомбардовања, као и о употреби оружја са осиромашеним уранијумом које је бесмислено убило хиљаде невиних људи… Када је бивши министар спољних послова Живадин Јовановић говорио о цивилним жртвама, схватио сам колико је рат био ужасан за обичан народ. Како је НАТО могао да погоди 60 одсто цивилних циљева а да људи у његовим државама чланицама и даље верују да је то била ‘хуманитарна акција’.“

Живорад Јовановић је ових дана констатовао: „НАТО агресија на Југославију 1999. године била је почетак глобализације војног интервенционизма НАТО-а предвођеног САД. После тога, видели смо многе интервенције и агресије засноване на преседану НАТО-а из 1999. године против Југославије. Немачки политичар Вили Вимер рекао је 2022. да су прве бомбе на Украјину пале 1999. године. НАТО предвођен САД, по мом мишљењу је војна, нуклеарна песница експанзионистичке стратегије, глобалне доминације у оквиру униполарности.“

Ова оцена се, иначе, појављује у Глобал тајмсу, пекиншком листу који излази на кинеском и енглеском, чији је издавач Комунистичка партија Кине – најутицајнија партијска организација на светска кретања, како економска тако све више и политичка. Лист је, иначе, поводом „4. априла 2024. кад се навршава се 75 година од оснивања НАТО-а… разговарао са бројним стручњацима и научницима да би открио како САД искоришћавају НАТО да служи америчким геополитичким циљевима и како НАТО дестабилизује свет, погоршава нуклеарне претње и доноси конфронтацију у Азији“

Почетну тезу да је „као производ хладног рата, НАТО требало да буде распуштен, али је током година послужио као ратна машина и омогућио хегемонију САД“- уредништво је искористило да „у првом интервјуу ове серије, репортер Глобал тајмса Ванг Венвен разговара са Живадином Јовановићем, председником Београдског форума за свет равноправних, који је био министар спољних послова СР Југославије од 1998. до 2000.“

Да, те 1999. НАТО је славио 50-годишњицу (23-25. април, Вашингтон, 2500 гостију ) и – распојасан „уз ратне покличе“ вршио агресију без одобрења Савета безбедности УН (да би избегли вето Русије и Кине) на једну суверену земљу – Савезну Републику Југославију. Тиме је показао однос према свету који би свакако био и праведнији и бољи без те сатаре преостале из Хладног рата.

И ми ћемо тој очигледности сада додати једно сведочење поменутог Вилија Вимера:

„Америчка страна је спремна да у глобалном оквиру, због остваривања својих циљева, поткопа у укине међународни правни поредак… Сила има да стоји изнад права. Тамо где међународно право стоји на путу, треба га уклонити“, писао је Вимер свом канцелару Шредеру маја 2000, после учешћа на конфренцији затвореног типа у Братислави а коју су заједнички организовали америчко министарство иностраних дела и American Enterprise Institut (Спољнополитички институт Републиканске странке). „Конференцији су присуствовали веома високи политички представници, на што указује присуство великог броја председника влада, као и министара иностраних послова и министара одбране из тог региона“, а „главне теме скупа биле су Балкан и проширење НАТО“.