Прочитај ми чланак
Наука нас може довести до висине богова са Олимпа, али ако занемаримо духовни развој нестаћемо у рату, мржњи и економским кризама, говорио је Михајло Пупин. Захваљујући његовим залагањима, данас имамо Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“. Једину коју је Карнеги фондација саградила у словенским земљама.
Пупин је Универзитетској библиотеци у Београду и сам поклонио више од 500 свезака и књига из личне колекције. Реч је о занимљивој збирци, која је проглашена за културно добро од великог значаја.
Још за време изградње садашње зграде, 1925. прослављени научник и проналазач је библиотеку београдских академаца претплатио на часопис „Нова Европа“, али је она његов први велики поклон примила тек седам година касније.
– Универзитетска библиотека је у то доба имала скроман фонд књига, нарочито из области егзактних наука – наводи Анђа Маслеша, библиотекар Универзитетске библиотеке. – Пупин га је обогатио драгоценим делима за научни рад и ретким издањима која се више нису могла набавити.
Пупин је лично бирао књиге. О томе сведочи преписка у архиви. Нашим студентима поклонио је вредна издања, али и књиге које је волео и из којих је учио. Захваљујући њему Београдски универзитет добио је прву Енциклопедију Британика.
ЈУБИЛАРНА ИЗЛОЖБА
Ове године навршава се 160 година од Пупиновог рођења. Организатори обележавања јубилеја сматрају да ће то бити прилика да се исправи немар према богатом наслеђу које је овај научник оставио. Централни догађај прославе биће велика изложба у Галерији САНУ на којој ће бити представљен целокупан живот и дело Пупина. На изложби ће бити представљени сви подаци који су до сада изостављани о његовој породици, учешћу у грађењу институција америчке науке, затим сви важни Пупинови патенти, његов научни допринос, национално-политички, доброчинитељски и меценски рад.
У истом пакету били су специјално издање научне серије Смитсоновог института штампано само за претплатнике и збирка „Савремено говорништво“, у којој је штампан и један његов говор. Пупин је тада даровао и ретко двотомно издање ратних карикатура америчког сликара и карикатуристе Ремекера, са предговором Теодора Рузвелта. Међу интересантним карикатурама, налазе се и две које говоре о Србији у Првом светском рату.
Пре него што је 1933. године, приложио своју највећу донацију, два сандука са 430 разних књига, Пупин пише др Владимиру Петковићу, тадашњем управнику Народног музеја и великом дародавцу:
„Ја имам још извесну количину књига на енглеском и немачком језику, а неколико и на француском, које бих радо послао Универзитетској библиотеци када бих знао да би оне тамо добродошле. То су књиге из физикалне науке. Наравно, оне нису онако лепе као оне које сам већ послао, али верујем да би биле корисне.“
Ти примерци интересантни су не само као значајна научна дела, већ и због Пупинових потписа и бележака. Из њих је Пупин спремао постдипломске студије на Кембриџу и докторат у Берлину.
– Помоћу њих се може илустровати једно важно раздобље у његовом животу, доба каде се формирао као научник – објашњава Маслеша. – Ту се, пре свега, налазе дела научника који су га надахнули и увели у свет науке: Фарадеја, Максвела, Лагранжа и Тиндала.
На већини публикација које је аутор књиге „Од пашњака до научењака“ поклонио налази се његов екслибрис са карактеристичним ликом пастира, испод кога је написано: „Поклон Београдском универзитету Михајло Пупин, Њујорк“. А, на маргинама књига белешке из којих се види како је размишљао.
Милош Црњански описао је Пупина као „моћног господара електричних изума“. Колеге су га сматрале оцем идеализма у америчкој науци. Унапређивао је науку не само својим патентима, већ се и енергично залагао да створи савршене услове за најбољи научни рад својих ученика и колега. Био је оснивач или председник свих значајних научних институција прве половине 20. века у Америци. Био је почасни доктор 18 светских универзитета, професор чувене Колумбије, иноватор чија су достигнућа утицала на развој телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, рендгенологије и електротехнике.
Институт електронских и електротехничких инжењера сврстао га је на пето место светске ранг-листе најбољих професора електротехнике свих времена. Његови ђаци касније су били чувени научници и проналазачи. Однеговао је чак четири нобеловца – Миликена, Лангмуира, Рабија и Армстронга.
Истовремено, Пупин је био велики патриота, који није само даровао Универзитетску библиотеку. Овај поклон је само мали исечак из огромног списка од више од 900 доброчинстава.
Познати сликар Урош Предић доста му је помогао око стварања уметничког легата, који се налази у Народном музеју у Београду. Научник је куповао врхунска уметничка дела овдашњих уметника и носио их у Америку. Тамо их је чувао, док се не створе услови у српским музејима. Затим их је враћао плаћајући царину и опрему тих дела.
Данас су захваљујући Пупину у Народном музеју Предићева дела „Сироче на мајчином гробу“ и „Херцеговачки бегунци“, као и „Портрет гђе Тетеши“ Константина Данила, „Руђер Бошковић“ Влаха Буковца, „Портрет жене са белом капом“ Николе Алексића… Најчувенији је, ипак, његов портрет који је урадио Паја Јовановић.
СРПСКА МАЈКА
Пупин је први Србин који је добио Пулицерову награду. У награђеној аутобиографији „Са пашњака до научењака“ није писао какве су га муке пратиле током борбе за интересе свог народа, већ је представио српски народ и српску мајку:
– Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило, јер сам моју аутобиографију зато писао да у њој представим свету српски народ и српску мајку. Изванредна популарност те аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена. Неки одломци из ње ушли су у американске уџбенике.
(Вечерње новости)
