Прочитај ми чланак

Порфирије био кандидат западних амбасада које се залажу за споразум са Приштином?

0

Извори у дипломатским круговима спекулишу да је Порфирије био кандидат и неких западних амбасада које се залажу за што брже потписивање споразума између Београда и Приштине

Ово преносе београдски медији и наглашавају да је изборни Сабор одржан уз обезбеђење МУП-а и припадника „службе“ у цивилу. Такође, напомињу да је Владика Лаврентије је у среду изненада смештен у Клинички центар Србије, без детаља о његовом здравственом стању.


Поједини црквени кругови незванично коментаришу да је реч о „политичкој болести“, што су подгревале и спекулације да до владике Лаврентија нико не може да дође без дозволе Синода и министра здравља Златибора Лончара.

У једном тренутку, током ноћи између среде и четвртка, појавиле су се и вести да је владика Лаврентије напустио овај свет, што је незванично негирано у црвеним изворима.

Како Данас незванично сазнаје, група владика тражила на саборском заседању да се формира комисија која би требало да испита „случај“ владике Лаврентија.

Многе у СПЦ, не само у епископату, зачудило је и то што је он своја овлашћења за гласање пренео на владику бачког Иринеја, са којим наводно није у љубави и Буловићево духовно чедо владику зворничко-тузланског Фотија (Сладојевића).

Према првим информацијама које су процуриле са саборског заседања, „државни кандидати“, већином чланови „црквене владе“, наводно су све држали под контролом – од неопходног кворума за одржавање избора патријарха – две трећине активних архијереја и програма избора, па до контроле гласања.

Синод, као организатор изборног Сабора ни после објављивања резултата избора није саопштио колико је епископа присуствовало гласању, имало право да бира и буде бирано, да ли су мимо важеће Уредбе за избор поглавара и Устава СПЦ администратори имали право на два гласа.

У делу црквене јавности сматра се да је на изборима победио председник Србије и СНС Александар Вучић, који је и лично учествовао у црквеној предизборној кампањи уз помоћ шефа српске дипломатије Николе Селаковића, чији је духовник викарни епископ Стефан, а обојица у Синодској комисији за завршетак радова на светосавском храму.

На литургији којом је почео Сабор је био директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић.

Оздрављења и обољења

Изборни Сабор пратили су и невероватни заокрети са вирусом корона. У гласању за новог патријарха учествовао је и владика врањски Пахомије (Гачић), чији је тест 8. фебруара био позитиван на ковид 19. Он је због тога два дана касније био смештен у болници на Дедињу, из које је пуштен 16. фебруара јер му је налаз био „негативан“, како је прексиноћ саопштено из Епархије врањске. Владика Пахомије није био на литургији, само на радном делу Сабора, док је дан уочи црквених избора у Земунску болницу, због вируса корона, смештен епископ западноамерички Максим (Васиљевић).

Председников „играч“

Митрополит Порфирије више пута негирао је спекулације да је „државни пројекат“ за новог поглавара СПЦ на коме се радило неколико година уназад, још за живота покојног патријарха Иринеја. Упркос томе, управо су га медији блиски Вучићевом режиму лансирали у јавности као једног од главних председникових „играча у трци за „белу пану“.

Извори у дипломатским круговима спекулишу да је он био кандидат и појединих западних амбасада које се залажу за што брже потписивање свеобухватног правнообавезујућег споразума између Београда и Приштине. Домаћи опозициони политички кругови и стране дипломате у њему виде „најслабију карику“ у СПЦ кад је реч о прећутној сагласности црквеног врха са Вучићевом косовском политиком.

Митрополит Порфирије је познат по добрим односима са државним и црквеним врхом у Хрватској. Тренутно је и председник Савета ПБФ, чије је легитимитет управа Универзитета у Београду довела у питање. Уз све званичне похвале митрополитовог рада у РРА, чињеница је да су се током његовог мандата на националним фреквенцијама одомаћили ријалити програми.