Прочитај ми чланак
ФОТО: Д. Миленковић / РАС Србија
– Након пет година, осећам мирисе и уживам у томе, каже Стефан Келт (17) из Сомбора, кога су лекари КЦС за мање од месец дана два пута оперисали.
Њему су извађени бенигни тумори на надбубрежним жлездама, панкреасу и из главе. Све је почело као прехлада. Низале су се дијагнозе, лечили га од алергије. Резултат је био да Стефан више није могао да дише на нос и да осећа мирисе. У Клиничком центру Војводине постављена му је нова дијагноза – тумор на бази лобање, велик као већа поморанџа.
– Одмах су нам рекли да овакав тумор у Србији није могуће оперисати и да је најбоље да отпутујемо у Грац. Препоручили су нам да се јавимо РФЗО и да све обавимо о трошку осигурања – прича Јасна Алексић, Стефанова мајка.
Све наде полагали су у центар у Грацу, али одговор који су добили им је још више побудио страх.
– Речено нам је да је немогуће да изваде цео тумор јер је један део за њих неприступачан – каже Јасна.
По повратку у Србију, из РФЗО су им рекли да ће пробати још да консултују и стручњаке из КЦС. Контактирали су др Бојана Павловића из Клинике за ОРЛ.
– Послали су нам Стефанову документацију и уз консултацију са неурохирургом др Драганом Савићем донели смо одлуку да дечака можемо да оперишемо, будући да смо овакве, па и компликованије захвате, већ заједнички решавали – каже др Павловић.
У међувремену тим ендокринолога са др Светозаром Дамјановићем на челу открио је да Стефан има још тумора, и то на надбубрежним жлездама, и да болује од ретког мултитуморског синдрома. Три месеца су трајале припреме за операцију
Кључно је било којим редоследом радити операције. Због тумора на надбубрежним жлездама, Стефану је притисак растао, па је било приоритетно оперисати те туморе.
Током операције, др Срба Кнежевић, хирург са Прве хируршке, установио је још један тумор, и то на панкреасу, који је успешно извадио.
На крају је остала и интервенција на бази лобање, коју су заједнички урадили ОРЛ хирург др Павловић и неурохирург др Савић. Стефану није отварана лобања, већ су му лекари цео тумор извадили кроз нос.
Вишемесечни рад нам се исплатио, јер Стефан први пут осећа мирисе. Његово прво питање било је да ли мора баш у среду да крене у школу или може још који дан да остане код куће.
Највећу подршку и подстрек да уђемо у овако комплекснио лечење дала нам је Стефанова мајка, која нам је безрезервно веровала.
У овој интервенцији учествовали су стручњаци из пет клиника у оквиру Клиничког центра Србије. Овакав мултидисциплинарни рад лекара само је један од примера да заједнички, без сујете и уз обострано уважавање, могу да се остваре врхунски резултати.
