Док ви господо јавни упосленици, посланици, одборници, заменици, секретари и помоћници политкартела сваку сферу живота прилагођавате искључиво себи и политкартелу1, ми маргинализовани људи улажемо огроман напор да се прилагодимо новонасталим условима живота, који би, ако би наш напор и акција изостали, за нас неумитно били фатални. Док нас наша судбина изграђује и уобличава као људе, вас ваша срећа све више урања у херметички затворен лонац.

Кад год вас ми маргинализовани замолимо за помоћ ви одмах заузмете нервозну позу као да смо нико други до будале за разлику од вас “мудраца” који сте већ пронашли сва решења за нас која ми тобоже не умемо или не желимо да користимо. Наравно, док чекамо на ваша иновативна решења, преостаје нам да протраћимо ово што неко назива животом док ваш експеримент успе – и ако успе!? Знамо да ви, баш као и ми, што више знате то више патите. Због тога и разумемо ваша настојања да се превише не уживљавате у наш положај и да што мање знате како нам је заиста.

Чврсто сте уверени да вам ми маргинализовани никада нећемо затребати па тако ни атом више ваше пажње и бриге не желите да утрошите од већ изнуђених. Добру друштвену атмосферу обезбеђује вам, између осталог, и чињеница да смо ми маргинализовани склони самоизолацији. Ви веома вешто скривате чињеницу да нам управо ви постављате тешко уочљиве друштвене баријере које нас немилице гурају у самоизолацију и самонипо-даштавање. Тако смо осуђени на бивствовање далеко од ваших очију како бисте ви удобно проводили живот и у добром расположењу. Наша “невидљивост” умирује вашу савест.

На акцију се покрећете само када надређени чланови политкартела од вас нешто очекују. Вас води само амбиција. Зато за разлику од нас маргинализованих, вама је свако господар ко може да утиче на остварење ваших амбиција. Нас спутава само наше сиромаштво. Али узалуд вам труд. Како год да се поставите или вас угаони камен цивилизације смрска или се при паду разбијете о њега. Тврдите да сте људи без предрасуда. Зато смо и одустали да указујемо на све ваше предрасуде. Нама се јадате и тобоже искрено говорите о проблемима које ћете решавати када се за то стекну услови (?), али да ли сте тако јадни и смушени док реферишете онима којима стварно служите? Подразумевано – нисте! То је један од разлога зашто вашим надређенима не преносите наше молбе већ их инкогнито извештавате о стварима у интересу политкартела.

Инсистирањем на нашим друштвеним иновацијама стичемо утисак да вам личимо на људе који ће непотребно натоварити себи на леђа нерешиве задатке како бисмо се само осећали важнијима. Истина је само да уколико постоји човек свеснији сопствених граница од нас маргинализованих тада и он припада нама, само то још увек нико није имао срца да му саопшти. Само ваша неспремност да на ефикасан начин решавате бар само најосновније егзистенцијалне проблеме свих људи (без изузетка), а не само малобројних срећника који уживају вашу пажњу, обавезује нас маргинализоване да активно узмемо учешће у области запошљавања и самозапошљавања. И ту спознајемо да сва наша несрећа не долази од Бога, како то већина маргинализовани погрешно мисли, већ од људи, и то вас – нама блиских! Заиста, лакше нам је успоставити контакт са Богом него са вама који се бавите јавним пословима у оквиру политкартела. Прво зато што је за контакт између нас и вас потребна великодушност па тек онда све остало.

Нас шачица маргинализованих поштено је прионула на решавање сопствених егзистенцијалних проблема самозапошљавањем и без лажне скромности веома храбро и уз велику жртву. Све велике захтеве решили смо самостално и тек неколико малих захтева смо поставили пред вас. Али и тада, ви сте показали да не желите искрен контакт са нама јер сте најобичније кукавице. А код кукавица је увек упитно поштење које ви неприродно и нападно постављате у први план што изазива одређену дозу сумње и неповерења према вама који сте на јавним функцијама. То потврђују и средства којима се служите како бисте без много таласања у јавности сваки подухват маргинализованих гурнули под тепих.

Јасно сте показали да нисте дорасли задатку и да не смете да се ухватите у коштац са задацима који вас надилазе. На њих не можете дати адекватан одговор осим ароганцијом. Оправдање налазите у постојећим актима политкартела којима придајете надуставну важност а који по неолибералној свирепости надмашују свирепост џунгле. Приморавате нас да пратимо ритам који диктира ваш политкартел а не ритам сопствених живота. Кријући се иза постојећих аката намерно избегавате да се суочите са чињеницом да сви ти акти имају вредност само ако су у служби тешко достижног идеала друштвеног благостања. Уколико им се ви само слепо повинујете тим актима има ли уопште наде да ћете баш ви дати лични допринос њиховим допунама или изменама у складу са потребама заједнице? Зар вам на изборима нисмо управо ми предали у руке све управљачке полуге власти!?

Ви непрестано говорите како су друштвене иновације на иницијативу нас маргинализованих непримењиве због тренутног стања ствари и односа снага у вашем политкартелу а не о томе како мењати стање ствари и утицати на однос снага како би и социјалне иновације маргинализованих биле примењиве на добробит заједнице. На још већу несрећу по нас маргинализоване ваши опоненти, опозиционари, имају спремна решења апсолутно за све горуће проблеме заједнице, па и за нас маргинализоване, али само под једним условом – да народ прво вас уклони. А механизам који развијате како бисте их апречили у намери присилно маргинализује армију нових губитника транзиције и функцио-нише управо овако:

– Начин на који ви делујете на крају постаје наша стварност оличена у векторима профита и престижа и њихове резултанте прогреса;
– Непрекидни раст профита могућ је само у пренадуваној атмосфери потреба као последице људске природе вечито гладне престижа;
– Престиж је само псеудо сила која додатно и беспотребно убрзава точак цивилизације;
– Престиж настаје, развија се и јача као резултат похлепне максимизације профита којим се затим маркетиншки осмишљавају или измишљају нове потребе.
– Престиж као псеудо сила надјачава кохезиону силу друштва која по природи ствари гура појединце ка друштвеном језгру – центру;
– Појединци који не успеју да се укључе у реализацију потреба, престиж незадрживо и неумољиво избаца на маргине друштва.И ово неки мислиоци називају “крајем цивилизације”!?!? Постигли смо савршенство ???

Све ово ви чланови политкартела добро знате. Живите у непрестаном страху да ви не будете следећи. Тај страх вас паралише те се не бавите довољно јавним функцијама на које сте бирани већ само или претежно сопственом трком за престижом. У таквој атмосфери тешко да ћете наћи времена да се позабавите судбинама маргинализованих људи. А и зашто бисте!?

Ми смо по вашим критеријумима губитници и на тој констатацији се за вас све завршава. Законом о социјалној заштити решено је питање нас маргинализованих тако што су све наше шансе да се нађемо у прилици да поново ухватимо корак са заједницом сведене на минимум. Ви сте ту да нас на ту чињеницу стално и са позом подсећате. На крају крајева ту су државна лутрија, коцкарнице и кладионице да „реше“ проблем сиромашних.

Уколико не можемо јавно говорити о нашим друштвеним иновацијама живот нас маргинализованих се своди на живот људи без права на реч. То је исто што и живети међу вуковима а немати очњаке. Али и ми желимо да се као и ви остварујемо кроз живот. То се нужно не односи на конкретну професију или друштвени статус. Нека је већини нас тај пут и непознат али нама је животно важно да се постепено и непрекидно остварујемо на том путу.

Наше самоостваривање не везујемо за потребу заговарања и прерасподеле друштвених ресурса и средстава намењених субвенцијама, донацијама и томе слично. Остваривање нас маргинализованих првенствено видимо у развоју друштвене економије2 кроз такозвани трећи сектор и то кроз производно-услужне делатности које бисмо обављали у оквиру друштвених предузећа и задруга.

Као што нисте ни ви чланови политкартела једнако имућни, нисмо ни ми маргинализовани једнако сиромашни. Неко више, неко мање. У томе обитава нуклеус наше друштвене иновације која има за циљ да радно ангажује све оне маргинализоване који могу бар једним делом привредити заједници. На тај начин ћемо ми (!), а не само ви (!), ослободити довољно друштвених ресурса на добробит остатка маргинализованих који нису трајно у могућности да привређују. Уштеђене и привређене ресурсе стављамо њима а не вама на расподелу.

Већ код првих оснивања и рада друштвених (социјалних) предузећа у складу са Директивом3 Савета Европске Уније, испливала је на површину сва ваша нервоза и страх од могућих незгодних питања и потпитања ваших надређених и њихових налогодаваца. Показало се да је за вас од примарног значаја да утврдите коме припада и на који начин ће се вршити расподела профита у друштвеним предузећима. И то без претходне анализе да ли је у друштвеним предузећима, где већина запослених припада особама са инвалидитетом, сметњама у развоју и на различите начине маргинализованим члановима заједнице профит у неком, бар помена вредном износу, уопште могућ.

За вашу информацију друштвено предузеће је свака приватна активност која се води у јавном интересу, организована у оквиру предузетничке стратегије чији основни циљ није максимизација профита већ постизање одређених економских и друштвених циљева и може да донесе иновативна решења проблема социјалне искључености и незапослености4. Остало (!) вама на душу.

Озбиљном и научно утемељеном анализом међусобног односа трошка производње, профита произвођача, тржишне цене и корисности за купца дошли смо до чињенице да се у друштвеном предузећу повећани трошкови производње услед очекиване не ефикасности запослених могу компензовати само на рачун профита произвођача како би се сачувала конкурентност на тржишту и корисност за купца.

Како је за видљивост на тржишту сваког новог производа или услуге потребна вишегодишња присутност (од три до шест година), што пре свега има своју маркетиншку цену, намеће се потреба за солидарном куповином производа и услуга друштвених предузећа током тог критичног периода. И поред финансијског трошка везаног за солидарну куповину, заједница је дугорочно посматрано на добитку. За уложени новац добија производ или услугу чиме добијамо новостворену вредност. Да не говоримо о повећању запослености, повећању потрошње, приливу пореза и доприноса у буџет и то од зарада нас разноометених којима је једино била извесна судбина такозваних “социјалних случајева”.

Молимо све гласноговорнике политкартела да не спинују појам солидарне куповине производа и услуга друштвених предузећа у наш наводни захтев да наше производе уместо нас продаје политкартел. Напротив, ми знамо да ви за продају имате само маглу. Зато молимо све чланове вашег политкартела да купе по само један наш производ кад већ тврдите да остали грађани купују само оно што им је неопходно за опстанак. Ми се са нашим суграђанима солидаришемо јер знамо да „онај ко је са вама живео, ни пакао му неће тешко пасти“! Доброчина дела које ми чинимо према заједници, медији не бележе, не зато што то медији не желе, већ зато што то ми не желимо да се то разглашава.

Како су сви чланови политкартела куповно способни, са поносом истичемо да смо произвели довољну количину производа с обзиром колико вас у политкартелу има. Наравно наша “хиперпродукција” се не може мерити са вашом хиперпродукцијом обећане магле. Ви тврдите да код нас постоји вишак понуде добара и да тај вишак није последица нежељења тих добара, већ чињенице да их грађани не могу приуштити, иако није дошло до засићења њихових потреба. Али за разлику од вас ми смо због двогодишње рецесије у привреди постали веома депресивни. Страхујемо да наша депресија не пређе на привреду или се то већ догодило само је политкартел забранио да се вест обзнани због могуће панике која би угрозила висок степен постигнутог јединста у политкартелу. Господо из политкартела, Србија је већ до грла у економској депресији и свима су нам до колена пале панталоне. Уколико то не видите хитно се јавите очном лекару!

Из свега наведеног нама је јасно да ћете ви ипак лакше поднети наш неуспех него да нам омогућите успех па макар то било тек симболичном куповином производа и услуга друштвених предузећа у годинама у којим пролазимо “долином смрти”. Наш данашњи успех или неуспех обележиће ову епоху али и вас као наше савременике. Само припазите да вас не сврстају међу злочинце ове епохе по вашем прорачунатом разуму и јединој политичкој иновацији “кадија те тужи, кадија ти суди и кадија ти извршава казну”.

Ви нама нудите само оно што сматрате да нам треба понудити не марећи за наше стварне егзистенцијалне потребе. Ту се препознаје сва крхкост ваше добонамерности и лежи прапочетак сваке врсте надзора и контроле којима нас подвргавате. На наш опстанак не утиче оно како треба да поступате у нашем случају већ како управо сада поступате.

Напослетку, верујем да Србија има снаге да стане иза нас, и буде ли се то догодило, вама у политкартелу и нама маргинализованима пружиће се још једна шанса чију природу најбоље описују речи благопочившег Патријарха српског господина Павла – „Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити.“

И на крају, много сам философирао пишући овај текст. Ако ништа друго, оно бар да видите и ви у политкартелу како изгледа кад неко много философира.

П.С. За све који су се пронашли у овом тексту – добро се пронашли; за све који се нису пронашли – добро се не пронашли.

УПУТНИЦE

1Политкартели представљају иновативни концепт споразумног удруживања српских политичких странака конкурената које тиме (удруживањем у политкартел) потиру изборну вољу грађана и постају монопол. Најчешће профитирају диктирањем услова супротним интересима демокртске већине. Политкартели су нестабилни и лако се распадају, због тога што свака странка учесница има интерес да вара остале странке чланице политкартела.

2Социјална економија дефинише се као трећи сектор економије поред два очигледна – приватног и државног – који обухвата бројне економске акти

Извор: Србин.инфо – Зоран Р. Тасић

Ознаке: демократија, Зоран Тасић, политичке странке, политкартел, СРБИН.инфо