Прочитај ми чланак

Пинк последња одбрана режима

0

Кордон приватног обезбеђења показује да је Пинк последња линија одбране овог режима, тајно оружје са јавним деловањем. За великог шефа, та је зграда, заједно са својим производима, вишеструко важнија од свега другог.Треба је одбранити свим распложивим средствима. Али, сама идеја да би више хиљада људи могло да крене ка Бањици и угрози стваралачки мир Пинка, довео је до опасног облика неурозе код човека који се већ годинама бави непрекидним обраћањем јавности.

Грађани су на деветом протесту „Србија против насиља“ дошли испред зграде телевизије Пинк где се налазио велики број припадника приватног обезбеђења Жељка Митровића. Ту је дошло до вербалног кошкања између обезбеђења Пинка и људи код ограде у првим редовима. Већина мушкараца који су обезбеђивали зграду телевизије Пинк била је обучена у црне мајице, а неки од њих носили су и фантомке.


Међутим, сходно Закону о приватном обезбеђењу (чл. 60), службеници приватног обезбеђења уопште не би смели деловати у цивилу, без униформи и ознака, кршење закона је било очито. Добили смо приказ плаћеничке силе у држави сулудог деспотизма. Јер споменути Закон регулише и начин вршења ове суптилне делатности. Општи принцип о томе како се приватно обезбеђење спроводи, садржан је у чл. 19. Верујемо да га ваља дословно цитирати: „Послови приватног обезбеђења лица, имовине и пословања врше се на начин којим се не омета рад државних органа и не нарушава спокојство грађана“.

Јасно је да је то покушај утеривања страха или подизања куражи, познат је у сфери употребе плаћеника као демонстрација силе. Жељко Митровић је показао грађанима оно што не постоји, или не може да буде употребљено. Набилдовани су сакупљали своје мишиће, стискали песнице, али, страх је био ту. Скупе играчке (дронови) су летели према циљевима којих нема, како би се наслутила одлучност урнебесног власника ружичасте телевизије. Могуће је да он има жељу да овде све постане Пинк. Већ је створен посебан свет загађене фикције, који не пристаје ни на шта мање одвратно од њих самих.

И сад један извод из понуде многих фирми за обезбеђење у Србији. Наш замишљени бизнисмен, или шта већ, који ради у објекту површине 4 хиљаде квадрата, само у старту, за набавку блиндираних кола и уградњу система видео-надзора, треба да издвоји готово два милиона евра.

Уз додатно месечно издвајање за физичко обезбеђење објекта, с пратњом, у првој години мораће у личну безбедност да инвестира укупно око 500.000 евра, да би наредних година издвајао по 300.000 евра. Наравно, то све зависи од броја припадника обезбеђења и њихову сврху ангажовања. Дакле, улагања су већа него у једну касарну Војске Србије са око 1.000 војника.

Власт се насиљем бори против протеста против насиља.