Канадски новинар Берт Арчер који пише за тамошњи дневни лист „The Globe and Mail“ недавно је, инспирисан Теслом, посетио Београд и изнео дирљива запажања о престоници Србије, која вам у целости преносимо.

Никола Тесла био је геније који није желео да се експонира. Међутим, ствари се мењају у случају овог проналазача из Србије који је умро 1943.

Све је почело 2006. када је редитељ Кристофер Нолан ставио Теслу у филм “Престиж” (Тхе Престиге) ког је у филму играо Дејвид Боуви.

Цртач Метју Инман је 2012. објаснио зашто је “Никола Тесла највећи штребер који је икада живео” у једном од популарних Тхе Оатмеал стрипова. До јула 2014. када је предузетник који стоји иза Тесла компаније, Елон Маск објавио да ће донирати милион долара за спас Теслине старе лабораторије у Њу Џерзију, некада слабо познати проналазач постао је неко за кога су сви чули, иако многима још није јасно ко је он био.

Масков новац помоћи ће да се зграда у Ворденклифу претвори у музеј Николе Тесле. Међутим, Музеј Николе Тесле већ постоји и то у Београду.

У њему можете наћи готово све што је он написао и поседовао и, како ми је кустос рекао, новом музеју неће дати ништа, чак ни као позајмицу.

Зато, ако желите да сазнате више о човеку који је инспирисао нову генерацију аутомобила, мораћете да посетите престоницу Србије.

Оно што сам установио приликом посете је да је Београд право откриће.

Тесла није провео много времена у Београду – према неким наводима, овај дечак из малог града, био је у Београду само на једно поподне – али према његовом нећаку, последња жеља научника била је да се његов рад и архиви врате овде.

Тесла је највећи део живота провео у САД, али је увек био поносни Србин.

Музеј је мали и забаван, како то мора бити у поносним, али сиромашним државама и смештен је у великој неокласичној кући из тридесетих година прошлог века, оригинално саграђеној за једног министра.

У њој се налази близу 160.000 докумената, укључујући и Теслине преводе српских писаца на енглески.

Видео сам један руком написан превод песме Јована Јовановића Змаја, Теслиног омиљеног српског писца и закључио да практично ништа не знам о овом месту.

Као и на претходном путовању до других земаља Источног блока, трајни ефекти Хладног рата били су очигледни. Као да је деценијама преко целог подручја било бачено ћебе.

Због тога су ова места, богата јединственом храном и винима, литературом, уметношћу и музиком и даље непозната већини људи са Запада.

Никада, на пример, нисам чуо за писца Иву Андрића. Само неколико улица даље од Теслиног музеја, налази се Музеј Иве Андрића. Такође мали, некако скривен, али савршен и то на начин који не би успео да постигне ни један кустос: практично је нетакнут још од 1975, само су на предмете постављене стаклене кутије, између осталог и на Нобелову награду за књижевност, коју је освојио 1961.

Прича о Мајском преврату такође је била нова за мене.

На неколико минута од Андрићевог музеја налази се Стари двор; овде су 1903, са балкона на другом спрату, убијени, прободени српски краљ и краљица бачени на гомилу стајског ђубрива, у оквиру војног преврата.

Палата је данас Градска скупштина са великом баштом и травњаком на месту где је пао краљевски пар.

Ако Канада пати због обилне географије, Србија има превише историје. Највећи део ње дешава се управо овде, пре него што се прошири остатком света.

Тако су први пуцњи у Првом светском рату испаљени овде, а 1961. рођен Покрет несврстаних.

Међутим, данашњи Београд је оно што сматрам најфасцинантнијим: ресторани старе четврти Скададрлије; Свети Сава, још незавршена православна црква; гроб маршала Тита, као да се порука о томе да се рат никада не сме поновити такмичи са ожиљцима од НАТО бомбардовања.

Нови Београд је место на ком до изражаја долази пун сјај овог града. Палата Србија, некадашње седиште југословенске владе, модернистички сан од бетона и хрома, влада околином. Неколико улица даље налази се подједнако фантастичан Хотел Југославија, седмоспратна лепотица у којој је одседао Винстон Черчил док је посећивао југословенског лидера Тита.

Елизабет Тејлор је такође спавала овде, док је била у посети Ричарду Бартону који је играо Тита у једном филму.

За 50 долара по ноћењу овде можете одсести у реновираним собама, уз покварене радио апарате из доба социјализма и изаћи на балкон који гледа на фантастично место на ком се састају реке Сава и Дунав. Уз то можете чути српски поп из деведесетих познат као турбо-фолк како одјекује са сплавова испод.

Тесла је умро пре завршетка Другог светског рата, али бих желео да је Београд данас, са много трагова прошлости и ожиљака рата на његовим фасадама, баш онакво место о каквом је он сањао: бриљантно, сломљено, несхваћено, које успева да буде и иза и испред свог времена.

(Б92)

Ознаке: Beograd, канађанин, путопис