Прочитај ми чланакПрви напредњаци који су основани у Србији у време кнеза Милана Обреновића, одрекли су се српских интереса, српског народа преко Дрине, Саве и Дунава, Косова и Метохије, старе српске историје, па и старог српског календара, а свој суверенитет су предали у руке Аустроугарске без чије сагласности Србија није смела да потпише ниједан уговор са било којом земљом.
Чин велеиздаје се десио на Видовдан, 28. јуна 1881. године у Земуну, на територији Аустроугарске, када је Чедомиљ Мијатовић, министар финансија и иностраних дела потписао Тајну конвенцију, испричао је историограф и књижевник Радован Калабић у емисији Реч продукције Хелмкаст.
Он је открио да су разлози за овакву велеиздају били личне природе.Кнез Милан је већ фебруара 1882. године добио наследну краљевску круну коју је одмах признала Аустро-Угарска. Сам Чедомиљ Мијатовић је тајно добио титулу аустроугарског грофа, коју, какве ли ироније, никада није могао да користи. У Србији је није могао користити, а потом ни касније кад се обрео у Лондону, јер је Британија била у рату са Аустроугарском, а након рата, нестала је држава која му је ту титулу дала – објаснио је Калабић.
Он је казао да је најпре председник Владе, суверениста Јован Ристић одбио Бечки ултиматум од 5. октобра 1880. године, па је био приморан на оставку.
Онда је од појединаца из различитих странака формирана нова влада и они су одмах потписали са Бечом тај крајње неповољни трговински уговор. Наредне године је формирана Напредна странка као четврта странка на политичкој сцени. Они су били европејци који су сматрали да је Србија конзервативна, заостала, и да је потребна брза реформа и модернизација.
Једна од тих ствари је била обавеза изградње железнице, која је била предмет такве корупције да ју је и Емил Зола описао у свом роману „Сребро“ – казао је Калабић, објаснивши и улогу породице Ротшилд у читавом случају.
Он је испричао како су напредњаци одмах по формирању повели рат против Српске православне цркве, увели порез на сваки црквени чин, протерали митрополита Михајла, јер се томе супротставио, смењивали владике…
Председник владе је био Милан Пироћанац, ту је био и Милутин Гарашанин, али главне личности су биле најпре Чедомиљ Мијатовић, па Стојан Новаковић који је био Чедомиљов лични интимус. Они су за девет месеци сломили Србију. За време њихове владе, избила је Тимочка буна 1883. године и довели су Србију до ивице грађанског рата.
Напредњаци су одступили 1888. године, враћен је Јован Ристић за председника Владе, који је вратио и митрополита Михајла, донет је и радикалски устав исте године. Краљ је морао да абдицира наредне године чим је примио три милиона рубаља које је тражио – испричао је Калабић.
Међутим како је казао, многе последице напредњачке политике су биле неповратне и остале до дан данас.
Он је навео и како се народ сурово обрачунавао са напредњацима и по Београду и по малим локалним срединама.
– Наступио је погром напредњака. Гађали су их каменицама, тукли „обојеним“ моткама, да не кажемо каквим, било је јахања напредњака… – набраја Калабић, а подсетимо се да су неки од њих били чак и окретани на ражњу.
Убијено 140 напредњака
Било је педесетак случајева рушења кућа напредњацима, и седамдесет паљевина имања.
Цифра убијених уопште није произвољна. Напредњачки лист „Видело“ објавио је проверен, поименичан списак жртава, који ни нове власти нису могле да оспоре.
Највише линчовања напредњака било је по селима где су многи кметови завршили у јарку, испребијани насмрт кочевима, а причало се и о једном случају да је тело неког напредњака било набијено на ражањ.
Народни гнев за све муке проживљене под напредњачком владом био је огроман. У алексиначком округу смислили су специјалну муку за оне који су годинама „јахали народ“ – сад ће народ на јаше њих! Узјахивали су напредњаке, и бичујући их као коње, терали их око села.
Линчовање се није, ипак, проширило на читаву Србију. Масовни прогони забележени су у пожаревачком, ћупријском, зајечарском и алексиначком округу, што се објашњавало и осветом за Тимочку буну, која је настала због одузимања оружа народу.
Набијани и на ражањ
Преко 700 напредњака је ухапшено, преко 500 на дугу робију је ухапшено, суђено на преком суду, а око 100 осуђено на смрт, док је остатак побегао у Бугарску и Аустрију. Остало је забележена и прича о набијању напредњака на ражањ, у знак освете мештана због терора власти у провинцији.
Он је испричао како је у том напредњачком периоду био и један занимљив покушај атентата на краља Милана у Смедереву, покушајем да се удави у септичкој јами испод нужника. Зашто се такав атентат зове „смедеревски намештај“, како се то све издешавало и како се краљ Милан спасио дављења у фекалијама након што је упао у јаму, као и многе друге детаље овог срамног периода историје, можете погледати у емисији.
Он је испричао како је у том напредњачком периоду био и један занимљив покушај атентата на краља Милана у Смедереву, покушајем да се удави у септичкој јами испод нужника. Зашто се такав атентат зове „смедеревски намештај“, како се то све издешавало и како се краљ Милан спасио дављења у фекалијама након што је упао у јаму, као и многе друге детаље овог срамног периода историје, можете погледати у емисији.
