Подешавања / Settings

 Чин велеиздаје се десио на Видовдан, 28. јуна 1881. године у Земуну, на територији Аустроугарске, када је Чедомиљ Мијатовић, министар финансија и иностраних дела потписао Тајну конвенцију, испричао је историограф и књижевник Радован Калабић у емисији Реч продукције Хелмкаст. Он је открио да су разлози за овакву велеиздају били личне природе.Кнез Милан је већ фебруара […]

Руски славенофил и српски генерал Михаил Черњајев је у време српско-турског рата био трећи човек по важности у Србији, после кнеза Милана Обреновића и министра спољних послова Јована Ристића. Али, током рата је толико утицао на кнеза да је потиснуо Ристића.

Страх министра полиције Радивоја Милојковића да ће на кнежевића Милана Обреновића бити извршен атентат претворила се у ноћну мору после тзв. Теразијске бомбе у мају 1871, а постала његов стални кошмар после још једног догађаја.

Тада је за председника Скупштине изабран конзервативац Ђорђе Топузовић, а за потпредседника либерал Јеврем Грујић. Иако љути политички противници, они су одмах објавили да ће радити за добробит државе. За председника владе је поново изгласан Јован Мариновић, али је он одмах дао оставку, наводно незадовољан што је добио свега три гласа предности. Влада је пала, а нову је овога пута састављао дотадашњи министар полиције Аћим Чумић. Он је одмах за министре војске и полиције поставио своје побратиме, потпуковника Косту Протића и адвоката Милана Пироћанца.