Прочитај ми чланакКада је шпанска полиција саопштила да је јуче у Барселони ухапсила пет крадљиваца драгуља са српским именима и презименима није требало много да се упали лампица - ухваћени су "Пинк пантери". А како је прича о њима постала глобални феномен?
Када је шпанска полиција саопштила да је јуче у Барселони ухапсила пет крадљиваца драгуља са српским именима и презименима није требало много да се упали лампица – ухваћени су „Пинк пантери“. А како је прича о њима постала глобални феномен?
Пљачка је трајала само 60 секунди. У једну од најелитнијих париских јувелирница „Хери Винстон“ у близини Јелисејских поља, ушла су четворица мушкараца, од којих су тројица били прерушени у жене. С перикама, наочарима за сунце и широким зимским шаловима. Био је 4. децембар 2008. године, златаре су напуниле „лагере“ за наступајућу сезону празника. „Посетиоци“ су имали ручну бомбу и „магнум 357“.
Знали су имена свих 15 запослених и тачно су знали где се налазе највреднији примерци „Херија Винстона“. Изашли су с накитом вредним 80 милиона евра. Французи су тада говорили да је то највећа пљачка у историји њихове земље. А запослени су после сведочили да су пљачкаши „говорили француски с јаким српскохрватским нагласком“
Због начина на који је пљачка изведена, светски медији, полиција и љубитељи старих комедија од почетка су били уверени да је то дело групе „Пинк пантер“ – организације коју у највећем броју чине Срби, а која последњих десетак до петнаест година „посећује“ златаре широм света и чији се досадашњи салдо, према медијским наводима, процењује на 380 оружаних пљачки и накит у вредности од преко 300 милиона евра.
Ради се о мрежи од око великог броја чланова – својевремено се процењивало на бар 200 – која ради у више неповезаних група. Заједнички су им методи рада и то што су углавном с простора бивше Југославије, а највише из Србије.
Име су добили због луцидних решења која су постала препознатљива и имају сличности с методама сера Чарлса Литона, фантомског лопова и првог непријатеља чувеног филмског инспектора Клузоа. Конкретно, први пут их је тако назвао Скотланд јард 2004. када је код крадљивца драгуља пронађена огрлица вредна 600.000 евра сакривена у кутији с кремом за лице. Баш као у филму о инспектору Клузоу.
После пљачке у „Херију Винстону“, Изабел Монтањ, портпарол париског тужилаштва и званично је саопштила: „Све упућује на то да су то ‘Пантери'“. А лондонска осигуравајућа кућа „Лојд“, чији су клијенти опљачкани продавци накитом, тада је дала оглас којим нуди милион долара за информацију која би довела до враћања „Винстонових“ драгуља. Оглас су дали у „Паризијену“, листу радничке класе којој махом припадају досељеници с Балкана. А да се опет подсетимо инспектора Клузоа: и тај „Лојд“ се помиње у филмској причи о „Пинку пантеру“.
Полиција и тужиоци широм света наглашавали су да су пљачкаши из „Пинк пантера“ изузетно интелигентни. Сила им није страна, али је користе као последњи метод. Пљачка „Херија Винстона“ прошла је скоро без насиља. Неки радници, додуше, добили су ударац у главу. Јер ово ипак није филмска прича.
Прича о балканском „Пинк пантеру“ доспевала је на странице свих значајних светских новина. Француски „Фигаро“ писао је да су „спектакуларним крађама у Паризу, Женеви, Дубаију, Сан Тропеу, Монаку, Токију и Лондону, постали ноћна мора свих полиција света“. „Њујорк тајмс“ их је описивао као „у борби очврснуле, бивше војнике из екс-Југославије“. „Тајмс“ је приметио и да је највећи број идентификованих „Пинк пантера“ из Ниша и оближњих градова с југа Србије.
На велику сцену ступили су 2004. године када су у Јапану извели спектакуларну пљачку јувелирнице „Ле супре-диамант цоутуре де Маки“ када је украдена чувена дијамантска огрлица „контеса од вандома“ са 116 мањих и једним крупним дијамантом. Вредност огрлице процењује се на 25 милиона евра.
У Дубаију је 2007. године изведена антологијска акција. Плен је далеко од вредности неких претходних пошто је износио „само“ десетак милиона долара, али сценарио пљачке могао би да нађе место у било којем филму холивудске „А“ продукције. Српски „Пантери“ су улетели у ексклузивни тржни центар „Вафи“, у два изнајмљена „аудија“. Акција је трајала 90 секунди. Након пљачке спалили су аутомобиле да избришу трагове. Снимак пљачке који је забележила безбедносна камера постала је један од најгледанијих клипова на „Јутјубу“.
У лето 2007. нападнута је златара „Ћирибели“ у Монте Карлу, после чега је организована полицијска међународна конференција у седишту Интерпола у Лиону. Светска полиција је тада обнародовала пројекат „Пинк пантер“.
У судским процесима у којима су се оптужени наводили као припадници „Пинка пантера“, адвокати одбране по правилу истичу да таква организација не постоји и да је то само „драматизовање органа реда“. Једном је, причало се, адвокат бранио оптуженог за ког се сумњало да је припадник „Пинк пантера“ и пред судом рекао да је он оно што се може назвати џентлмен бандит. А када су га питали зашто је онда постао бандит, адвокат је рекао: „Није неопходно бити идиот да би се понашао као будала“.
Није доказано, али сматра се да је „Пинк пантер“ одрадио и највећу пљачку златара у историји када је у Антверпену на Светог Валентина 2003. године украден накит вредан сто милиона евра.
