Данас је у Србији могуће купити дете као шиљеже на сточној пијаци

Деки РС

15:25 13.03.2024.

Србију у свету бије глас Елдорада за куповину деце, и на том тржишту, одлично котирамо. Данак у крви није завршен падом Османског царства, он траје и дан данас. Разлика је само у томе што се од српских мајки деца више не одводе у Цариград да би од њих стварали јањичаре, већ одлазе највише у Скандинавске земље где стасавају неки нови Викинзи. Ово модерно јањичарство није ни близу оног османског јер су Османлије били отимачи из редова страног народа. Ови данас за шаку евра отимају своју децу и дају их странцима, те је овај процес много страшнији, универзалнији и опаснији.

Многе имућне породице су се из Србије кућама вратиле са необичним сувенирима, бебама румених образа.

Превише је деце са исељеничким пасошима која су завршила широм света да им неке друге породице тепају на непознатим језицима. Жене би у туристичкој посети Србији добиле необичан сувенир, и новог члана породице. А, многе мајке у Србији ту би децу оплакивале до краја живота јер им, углавном, буде речено да је дете умрло на порођају. Крађа беба у српским породилиштима траје још од 1945. године, када су по породилиштима постављане часне сестре милосрднице да „брину” о наталитету Срба. Увезан је то ситем, све од оних који треба да „типују” мајку, оних који помажу да се до ње дође, па све до оних који деци као крајњем производу набављају документа. Све креће још на почетку трудноће већ типоване будуће мајке, а углавном се ради о женама које рађају прво дете или о млађим особама са којима је лакше манипулисати.

Будућа мајка креће одмах на почетку трудноће психички да се припрема да дете има одређене аномалије и да са њим неће нешто бити у реду. У тој акцији у којој учествује цео тим у болници, родитељима се саопштава да је дете рођено мртво, и ради се на томе да се мајка без сувишних питања што пре пошаље кући. Родитељи који буду тражили да сахране своје дете, под нос ће им бити гурнут документ о управљању медицинским отпадом. Од 1960. до 1990. године у СФРЈ рођено је 4.660.714 деце, од чега ће умрети на порођају или до 6 месеци живота чак 250.798 беба. То је енормно висок број и за афричке услове а да је само једна беба лажно проглашена мртвом, много је.

Колико је деце у породилиштима у Србији у протеклих 35 година украдено не зна се, али оно што се зна је то да је Вишем јавном тужилаштву у Београду од 2005. године поднето преко 5.000 пријава о сумњивим порођајима са смртним исходом. Док 500 родитеља никад није добило никакву потврду о смрти свог детета а 99% тих родитеља никад није ни видело тело свог детета. Деценијама су крали новорођенчад по српским породилиштима и пролазили некажњено.

Сад су тај систем усавршили кроз законе и легално су од породица почели отимати и старију децу преко Центра за социјални рад. Радница ЦСР Звездара, Смиља Игић, са већ испробаним судијом за отимање деце Лидијом Алагић, рекордер је по броју одузете деце у Србији. Њен став је да се дете од мајке треба одвојити, или у преводу отети, или украсти, назовите то како хоћете, пре него што мајку почне звати мама. Она отворено ради за норвешки концлогор „Барневарн” за кога незаконито одузима децу од чије продаје добија део свог колача.

Пипци ове организације су попут хоботнице обгрлили наше установе и финансирају их пуном паром.

Смиља Игић је у октобру 2017. године од породице Тркуља одузела шестогодишњу Марију. Одузета је само због тога што је испред врата нашла грабље за купљење лишћа на које се дете наводно могло повредити.

Дете је тек 3 године касније враћено породици.

По окупацији Норвешке, СС је одмах основао „Лебенсборн”, организацију која је радила на подизању стопе рођених аријеваца. Потомци тих истих нациста, „Лебенсборн” су само преименовали у „Барневарн” и наставили истим путем. Деца се можда више не рађају за фирера, али фирера је овде много и само су замењене селекције. Барневарн се у правом смислу те речи бави легалним киднаповањем деце која се више никад неће вратити родитељима. Фантомски власник ове организације је лондонски фонд под називом „Organa Capital” и један су од најбрже растућих бизниса у Европи. Поред продаје деце, Барневарн убире профит и на отварању домова за одузету децу. Као плодно тло намерно је одабрана Норвешка, земља за коју се предвиђа да ће до 2050. године већински бити хомо држава.

Одузета деца морају да реше демографки проблем, како ове, тако и осталих Скандинавских земаља, јер њихови становници неће моћи да га поправе природним путем јер ће у будућности већина бити хомосексуалци. Нормални односи мушкарца и жене у Норвешкој су већ одавно проглашени као прошлост.

Оваквом друштву које је прекинуло са традицијама потребни су другачији начини размножавања а задатак да поправи стање добио је Барневарн. Барневарн и користи исте методе као његов Гестапо из ’41. године.

Већина деце у Србији се одузме у раним јутарњим часовима, када су родитељи поспани и збуњени а деца ненаспавана. Они у стилу специјалних јединица у куће упадају у цик зоре под заштитом полиције, а у то доба се некад и одводило на стрељање.

Још једна земља Скандинавије обара рекорде у „усвајању” српске деце, а то је Шведска. Само у Шведску је прошле године „усвојено” 132 деце а 2022. године њих 130. Шведска је тренутно земља са највећим сексуалним слободама у свету, и њима је свакако потребна свежа крв. У Шведској се ради на закону који каже да ако дете умре у случају оргијања са одраслим особама, да се тај случај прогласи као самоубиство.

Шведска либерална партија одавно је тражила да се легализује инцест а недавно су тражили и легализацију некрофилије тј. сексуалних односа са мртвацима.

Испод површине крију се ствари које никада у историји нормалним људима нису биле појмљиве. С тога је сазнање, да нека деца из Србије заврше и као жртве педофила и разних сатанистичких ритуала широм света, још је теже.

У Србији се у просеку одузму 3 детета дневно.

И у целу ову причу је уплетена криминала мрежа која укључује државне службенике, социјалне раднике, психологе, судије, сатанисте, садисте и педофиле. Они увек раде по рецепту, прво елиминишу једног родитеља, углавном оца као насилника, да би самохрана мајка могла лакше да се прати како би јој се нашао и најмањи проблем. Тако је данас могуће одузети дете због грабаља у дворишту или због ударца по дупету ако је дете претрчало улицу на црвено светло.

Михаило, Гаврило и Рафаило из Новог Сада одузети су по овој истој агенди, само овде се због њихових имена ритуално ударило и на православље. Деца се из ЦСР дају хранитељима а онда у иностранство по одређеном ценовнику и простој законској процедури за странце.

Уласком на сајт:

„Serbian International Adoption”, види се да је Србија потписала уговор са чак 7 светких агенција за усвајање деце које ради званично и „легално.” Ово је јавни сајт за продају деце и у његовом уводу стоји реклама:

„Док је у већини земаља потребно 2, у Србију Вам је довољан само 1 долазак да би усвојили дете.

Читава процедура траје 24 дана.” Дакле, док странци туристички обиђу Србију, сувенир је спреман. Мене је по уласку на овај сајт дочекао оглас четворогодишње Калине спремне за продају. Назив огласа је „ново дете на чекању“, као да се ради о говечету. Сви линкови са овог сајта воде до владе Србије и Министарства за бригу о породици и демографији.

Нови Сад има насеље звано „Бангладеш”, ромско је то насеље у коме очигледно нема ниједан проблем па су сва та деца на „терену” сваки дан док их мајке надгледају. И мигрантска деца нису проблем па се финансирају, као ни дете Марије Шерифовић и Ане Брнабић, а како су их добили и не знамо. Проблем су Михаило, Гаврило и Рафаило јер српска деца беле пути на тржишту су најтраженија.

Постоји још једна велика претња за децу у Србији а она долази од Игора Јурића, човека који је искористио смрт властитог детета. Он преко Барневарна и Амбер Алерта уводи дигитално праћење деце, како би неко са другог краја света могао изабрати дете које му се свиди и које треба бити одузето.

Данас је у Србији могуће купити бебу као шиљеже на сточној пијаци. Довољно је понети 20.000 евра и наћи одговарајућег доктора. Ваше је само да обучете бели мантил и ударцем руком по кревету доктору дате знак која вам се беба свиђа…