Прочитај ми чланакВеома је индикативно да се Драган Мектић Министар безбједности БиХ, већ дуже време директно медијски и политички бори за остваривање интереса и циљева СДА. Можда није довољно ни свестан да је то деловање усмерено за изградњу унитарне БиХ и за гашење надлежности Р.Српске. Кроз историју су диктатори у вишенационалним државама покушавали да за прљаве послове и циљеве користе припаднике других народа.
Тако је је деловао Алија Изетбеговић, у току грађанског рата у БиХ 1992.-1995.године. Имао је Алија свог Србина генерала Јована Дивјака и приказивао га, пред светом, као доказ да Армија БиХ није само муслиманска. На исти начин данас то ради члан председништва БиХ Бакир Изетбеговић. И он је придобио неке нове послушне Србе и поставио их на највише дужности у БиХ, преко којих спроводи вољу СДА у заједничким органима. На велику срећу српски народ то препознаје и не подржава прљаву кампању против председника Р.Српске Милорада Додика, јер је иста суштински усмерена против виталних српских националних интееса.
Анализом медија може се рећи да је делатност Драгана Мектића усмерена на:
разбијања поверења и заједничког стратешког деловања руководства Р. Србије и Р.Српске, пре свега између председника Владе Србије Александра Вучића и председника Р.Српске Милорада Додика;
разбијање јединства српског народа унутар Р.Српске, под плаштом политичке борбе против председника Милорада Додика;
континуирано хапшење скоро искључиво припадника Војске Републике Српске и њихову испоруку Суду за ратне злочине у БиХ;
површан рад и истрагу покушаја убијства премијера Србије у Поточарима 2015.године. Још се не знају налогодавци, политичка позадина нити организација злочина. Зашто..? Одговор ће тражити једног дана српски народ и конинуиране оптужбе Руске Федерације и њеног деловања на простору Балкана. Са посебном острашћеношћу се окомио на Фонд стратешке културе и поједине ауторе чланака на том порталу. Највише му због истине сметају Џевад Галијашевић и проф. др Предраг Ћеранић, јер се упорно баве екстремним исламом на простору БиХ, организацијом и методама деловања панисламистичких и терористичких ћелија на простору Федерације БиХ.
Кроз медијску пропаганду и кампању, првенствено у медијима на простору Федерације БиХ, Драган Мектић покушава да оствари наведене циљеве. У целом том планском деловању не преза од лажи, измишљотина и протурања гласина. Жалосно је што се то покушава увести у „нормалне канале“ политичке борбе. И пре Мектића било је још неких Срба који су зарад личних интереса заборавили шта су и ком роду припадају. Заборавио је Драган Мектић да и после дужности министра треба да живи и ради међу својим народом, изузев ако не планира да остане са онима за чије интересе је радио.
Тако је Мектић дао интервју листу Фактор, где је изнео низ спорних и неистинитих оцена и судова, што не приличи дужности коју обавља. Углавно су те оцене усмерене на разбијање јединства српског народа у Србији и Српској. „….Вучић зна за то. Додик је на најдиректнији могући начин, једном безобразном и прљавом политичком кампањом, пореметио односе. Мислим да Додик више не може да поправи то. Могу бити коректни односи између РС-а и Србије. Неће ни Вучић никада доћи у ситуацију да ради или руши било шта у РС-у, али то је нарушено трајно повјерење. Не нарушавам ја те односе, него је њих нарушио Додик на начин да је радио то што је радио и да је директно то било усмјерено против политичког руководства Србије – закључује министар сигурности БиХ.“[1]
Не треба Драган Мектић да брани Александра Вучића данас од „неодговорних аутора чланака“, од Додика, Руса и Фонда стратешке културе. Требао је да брани Александра Вучића у Поточарима. И тада је Александар поносно издржао тортуру џихадиста и да није било припадника безбедносних структура Р.Српске и Р.Србије, вероватно би био убијен на најзверскији начин, који је одобрио вероватно Бакир Изетбеговић а организовао Насер Орић и његови екстремисти. Очигледно братски односи Александра Вучића и Милорада Додика сметају екстремистима СДА, јер знају да су ти и такви односи гарант безбедности Р.Српске.
Зато се у симболичком смислу може рећи да Драган Мектић делује као џелат, кога је Бакир Изетбеговић усмерио на председника Р.Српске Милорада Додика. Џелатима се обично наређује да изврше смртну казну, али се данас џелати користе савременим медијским средствима и пропагандом убијајући углед, политичку каријеру и будућност угледних личности и народних вођа, какав је Милорад Додик. Џелати су најчећше убијали своје жртве свиленим гајтаном. Када би џелати давили особу, они би били скроз тихи, због тога су их многи звали „тихе убице“. За време Турака џелати су убијали искључиво по наредби Султана. Као да се ништа није променило… ту је умишљени султан Бакир Изетбеговић, ту је и џелат али се Додик некако неда.
Џелати су често носили црне маске, са скроз црном одором, како их неко неби препознао.[2] Данас „политички и медијски џелати“ не крију лице и физички не убијају али настоје да за сва времена дискредитују људе, склоне их из јавног и политичког живота а онда им измисле финансијске афере и кроз намештене судске процесе гурну их на „робију“. Такву судбину Милораду Додику деценију већ припрема Бакир Изетбеговић преко СДА, као и кроз корумпирање и поткупњивање појединих српских политичара и њихових сатрапа.
Опис Драгана Мектића од стране медија у Федерацији БиХ јасно говори о томе да је он инструментализован у функцији дискредитовања Милорада Додика. Ево како један од тих медија описује Драгана Мектића и његову политичку улогу у будућности: „Један од главних разлога за овакву вишегодишњу Додикову доминацију у мањем бх. ентитету несумњиво лежи и у томе што он достојног конкурента за лидера једноставно и није имао. Ма колико се гледано с интелектуалне висине Додиково понашање, начин изражавања и став могу чинити примитивно одбојним и вриједним сваког презира, са својим стравственим приступом политици, самоувјереношћу, руралном непосредношћу и сигуношћу коју улијева, Додик у очима просјечног гласача оставља утисак одлучног и сигурног лидера који зна шта ради и шта хоће, али и с којим се он, као с човјеком из народа може поистовјетити.
Младен Иванић с друге стране, иако такођер каризматичан и самоувјерен, са својим академским штихом у наступима увијек је одавао дојам елитисте одвојеног од народа; Младен Босић у односу на Додику одвећ је дјеловао неенергично и досадно, Говедарица је релативно нов и неувјерљив, док Огњен Тадић као фино о васпитано градско дијете с мањком дрчности, против Додикове агресивности и ароганције заиста није имао никакве шансе, што се најбоље виђело у њиховој предизборној дебати за предсједника РС из 2014.“[3]
У нарученом опису новинар додаје: „Но гледано из визуре просјечног гласача и његових жеља, у лику Драгана Мектића по први пут се у опозицији појавио неко ко Додику може достојно парирати. Попут Додика он се у политичкој борби не либи ударати прљаво и спуштати на ниво најнижих кафанских обрачуна и провокација у сукобу са својим неистомишљеницима, не либи се изјављивати разноразне глупости које ће звучати бомбастично и пријетеће и тако привлачити медијску пажњу, те једнако попут Додика оставља утисак човјека из народа с којим просјечни гласач може осјетити блискост. По први пут Додик насупрот себе има протукандидата који му својом енергијом, наступом, друштвеном позадином, самоувјереношћу и манирима може у потпуности парирати те којег, за разлику од осталих кандидата, неће бити могуће сломити сировом агресијом и руралном проницљивошћу.“ [4]
Вероватно је Мектић поверовао да је он велики политичар и да је њему намењена дужност премијера или председника Р.Српске, уз помоћ Бакира и СДА, ако уклони Милорада Додика. Зато Мектић све учесталије као „критикује“ Тужилаштва БиХ јер немају „довољно храбрости“ да се озбиљније позабаве неким од бројним намештених афера за које се сумњичи Милорад Додик. Да то неби радио Бакир, одређен је Драган Мектић.
Због тога је потпуно разумљиво да је Драган Мектић омражена личност у српској јавности, јер народ у њему препознаје „звучник“ Бакира Изетбеговића, који може да исконструише и овакве лажи: „Милорад Додик покушава срушити Александра Вучића и имам доказе за то – реченица је коју је министар сигурности БиХ Драган Мектић у више наврата поновио током посљедњих неколико дана. Узимајући у обзир да су предсједнички избори у Србији расписани прије неколико дана, а да је Вучић један од кандидата за ту позицију, разумљиво је да су ови Мектићеви иступи изазвали и снажне реакције, нарочито у Републици Српској (РС).“[5]
Можда није требало ни обраћати пажњу на овакве оцене и измишљотине које износи Драган Мектић, али ипак ради истине, аутора и читалаца Фонда стратешке културе, сматрам да је пожељно разобличавати позадину, суштину и намеру оваквог деловања појединаца. Првенствено из разлога што је такво деловање штеточинско и постепено урушава виталне националне интересе.
[1] FAKTOR, 07.03.2017.
[2] sr.wikipedia.org/sr/Џелат
[3] VIJESTI 24H, 07.03.2017.
[4] VIJESTI 24H, 07.03.2017.
[5] FAKTOR, 07.03.2017.
Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
