Прочитај ми чланакТелеком Србија а.д. прошле године остварио је добит од 113,7 милиона евра (13,3 милијарди динара), али је повећала финансијске дугове, пре свега по основу кредита, на чак 1,55 милијарди евра, показују јуче објављени финансијски извештаји ове компаније.
Добит у прошлој години била је свега 1,5 одсто већа него у 2021. години.
Компанија је имала приходе од продаје 105,8 милијарди динара што је раст од 10 одсто у односу на претходну годину. Приходи од фиксне телефоније наставили су да падају, док је и даље главни генератор прихода мобилна телефонија са 51,8 милијарди динара у 2022, пише Данас.
Приходи од мултимедије у који је Телеком претходних година уложио огроман новац износили су 14,9 милијарди динара што је повећање од 33 одсто за годину дана.
Приходи од интернета су износили 15,45 милијарди динара што је раст од 22 одсто.
Истим темпом са растом прихода, повећани су и пословни расходи. Међутим, оно што је порасло знатно више у прошлој години су финансијски расходи. Они су повећани са 4,7 милијарди у 2021. на 7,85 милијарди динара у 2022. години.
Најзначајнији извор овог раста је повећање трошкова за камате који су повећани за целих 67 одсто. У 2021. години они су износили 3,55 милијарди динара, а у 2022. су скочили на шест милијарди динара.
То није ни чудо с обзиром на то да се Телеком Србија у 2022. години задужио за 134 милијарде динара или 1,1 милијарду евра, а истовремено се раздужио за 697 милиона евра, што значи да је нето дуг повећан за више од 400 милиона евра. Поређења ради, 2021. године Телекому је доспело на отплату дугова за 28,7 милијарди динара или 244 милиона евра.
На дан 31. децембар 2022. године према финасијсиим извештајима Телекома обавезе по основу кредита и зајмова износили су 182,7 милијарди динара или 1,55 милијарди евра што је за пола милијарде евра више него на крају 2021. године.
Телеком Србија а.д. прошле године остварио је добит од 113,7 милиона евра (13,3 милијарди динара), али је повећала финансијске дугове, пре свега по основу кредита, на чак 1,55 милијарди евра, показују јуче објављени финансијски извештаји ове компаније.
Добит у прошлој години била је свега 1,5 одсто већа него у 2021. години.
Компанија је имала приходе од продаје 105,8 милијарди динара што је раст од 10 одсто у односу на претходну годину. Приходи од фиксне телефоније наставили су да падају, док је и даље главни генератор прихода мобилна телефонија са 51,8 милијарди динара у 2022.
Приходи од мултимедије у који је Телеком претходних година уложио огроман новац износили су 14,9 милијарди динара што је повећање од 33 одсто за годину дана.
Приходи од интернета су износили 15,45 милијарди динара што је раст од 22 одсто.
Истим темпом са растом прихода, повећани су и пословни расходи. Међутим, оно што је порасло знатно више у прошлој години су финансијски расходи. Они су повећани са 4,7 милијарди у 2021. на 7,85 милијарди динара у 2022. години.
Најзначајнији извор овог раста је повећање трошкова за камате који су повећани за целих 67 одсто. У 2021. години они су износили 3,55 милијарди динара, а у 2022. су скочили на шест милијарди динара.
Телеком се у 2022. задужио више од милијарду евра
То није ни чудо с обзиром на то да се Телеком Србија у 2022. години задужио за 134 милијарде динара или 1,1 милијарду евра, а истовремено се раздужио за 697 милиона евра, што значи да је нето дуг повећан за више од 400 милиона евра. Поређења ради, 2021. године Телекому је доспело на отплату дугова за 28,7 милијарди динара или 244 милиона евра.
На дан 31. децембар 2022. године према финасијсиим извештајима Телекома обавезе по основу кредита и зајмова износили су 182,7 милијарди динара или 1,55 милијарди евра што је за пола милијарде евра више него на крају 2021. године.
По основу корпоративних обвезница обавеза је 23,5 милијарде динара или 200 милиона евра, по основу лизинга 10,3 милијарде динара или 88 милиона евра, док су обавезе према добављачима и остале обавезе износиле скоро 44 милијарди динара, што је повећање за 15 милијарди динара у односу на претходну годину. Треба рећи и да Телеком има доста обавеза и потраживања од повезаних правних лица.
Нису трошкови камата прошле године повећани само због већег дуга, већ и због раста каматних стопа.
Највећи део дуга Телекома, око 1,74 милијарде евра је са варијабилном каматном стопом. Каматне стопе у еврима износе од два до 3,5 одсто плус еурибор. На почетку 2022. године шестомесечни еурибор износио је минус 0,539 одсто, док је накрају године он достигао 2,732 одсто. То значи да је каматна стопа за кредит који има маржу два одсто плус еурибор, за само годину дана, скочила са 1,5 на 4,7 одсто. Еурибор је наставио да расте и у 2023. години и шетомесечни еурибор је 26. маја износио 3,76 одсто.
Колико је велики ефекат промене каматних стопа показује и рачуница приказана у финансијским извештајима.
Телеком Србија а.д. прошле године остварио је добит од 113,7 милиона евра (13,3 милијарди динара), али је повећала финансијске дугове, пре свега по основу кредита, на чак 1,55 милијарди евра, показују јуче објављени финансијски извештаји ове компаније.
Добит у прошлој години била је свега 1,5 одсто већа него у 2021. години.
Компанија је имала приходе од продаје 105,8 милијарди динара што је раст од 10 одсто у односу на претходну годину. Приходи од фиксне телефоније наставили су да падају, док је и даље главни генератор прихода мобилна телефонија са 51,8 милијарди динара у 2022.
Приходи од мултимедије у који је Телеком претходних година уложио огроман новац износили су 14,9 милијарди динара што је повећање од 33 одсто за годину дана.
Приходи од интернета су износили 15,45 милијарди динара што је раст од 22 одсто.
Истим темпом са растом прихода, повећани су и пословни расходи. Међутим, оно што је порасло знатно више у прошлој години су финансијски расходи. Они су повећани са 4,7 милијарди у 2021. на 7,85 милијарди динара у 2022. години.
Најзначајнији извор овог раста је повећање трошкова за камате који су повећани за целих 67 одсто. У 2021. години они су износили 3,55 милијарди динара, а у 2022. су скочили на шест милијарди динара.
То није ни чудо с обзиром на то да се Телеком Србија у 2022. години задужио за 134 милијарде динара или 1,1 милијарду евра, а истовремено се раздужио за 697 милиона евра, што значи да је нето дуг повећан за више од 400 милиона евра. Поређења ради, 2021. године Телекому је доспело на отплату дугова за 28,7 милијарди динара или 244 милиона евра.
На дан 31. децембар 2022. године према финасијсиим извештајима Телекома обавезе по основу кредита и зајмова износили су 182,7 милијарди динара или 1,55 милијарди евра што је за пола милијарде евра више него на крају 2021. године.
По основу корпоративних обвезница обавеза је 23,5 милијарде динара или 200 милиона евра, по основу лизинга 10,3 милијарде динара или 88 милиона евра, док су обавезе према добављачима и остале обавезе износиле скоро 44 милијарди динара, што је повећање за 15 милијарди динара у односу на претходну годину. Треба рећи и да Телеком има доста обавеза и потраживања од повезаних правних лица.
Нису трошкови камата прошле године повећани само због већег дуга, већ и због раста каматних стопа.
Највећи део дуга Телекома, око 1,74 милијарде евра је са варијабилном каматном стопом. Каматне стопе у еврима износе од два до 3,5 одсто плус еурибор. На почетку 2022. године шестомесечни еурибор износио је минус 0,539 одсто, док је накрају године он достигао 2,732 одсто. То значи да је каматна стопа за кредит који има маржу два одсто плус еурибор, за само годину дана, скочила са 1,5 на 4,7 одсто. Еурибор је наставио да расте и у 2023. години и шетомесечни еурибор је 26. маја износио 3,76 одсто.
Колико је велики ефекат промене каматних стопа показује и рачуница приказана у финансијским извештајима.
„У случају да је каматна стопа на кредите и корпоративне обвезнице била виша за 0,1 процентни поен на годишњем нивоу, уз остале непромењене варијабле, добитак након опорезивања за годину која се завршава 31. децембра 2022. и капитал на дан 31. децембра 2022. године било би нижи за 233 милиона динара или два милиона евра“, наводи се у напоменама уз финансијски извештај ове компаније.
Оно што може бити додатни проблем за пословање Телекома је то што 47,7 милијарди динара или око 400 милиона евра доспева до једне године, а 33,1 милијарда динара од једне до две године, што значи да ће компанија морати да их рефинансира по високим каматама какве су данас на тржишту.
Највећи део кредита, 88,2 милијарде динара има рок доспећа од две до пет година.
Нето дуг (када се од укупног дуга одбије готовина) компаније на дан 31. децембра 2022. године износио је 216 милијарди динара, а коефицијент задужености износио је 57,7 одсто, што значи да је дуг већи од сопственог капитала.
Последњег дана 2022. године краткорочне обавезе предузећа биле су више од обртне имовине за 64,86 милијарди динара или за 552 милиона евра.
У току 2022. године Телеком Србија је докапитализовао неке од својих компанија, а по износу ту се посебно истиче фирма Арена Цханнелс Гроуп у коју је Телеком уложио 19 милијарди динара или око 160 милиона евра. Телеком је додатно докапитализовао Арену и почетком ове године са још 704 милиона динара или око шест милиона евра.
Телеком тек треба да објави консолидоване, односно збирне финансијске извештаје за целу компанију и све њене фирме ћерке. Према појединачним финансијским извештајима Арена Цханнелс Гроуп за прошлу годину, ово предузеће је забележило нето губитак од 12,5 милијарди динара прошле године. Ово је у потпуности последица трошкова амортизације имовине, а пре свега права емитовања спортских догађаја, од 15,9 милијарди динара.
Консолидовани финансијски извештаји групе показаће у којој мери је то утицало на резултат Телекома.
Сама Арена Цханнелс Гроуп је до сада акумулирала губитке од 18,1 милијарду динара и они су се скоро изједначили са укупним капиталом који износи 18,7 милијарди динара.
Ово предузеће је прошле године остварило 7,1 милијарди динара прихода од продаје лиценци на ТВ права, дистрибуције ТВ канала “Арена Спорт”, „Агро ТВ“, „Стар ТВ“, Ливерпоол, као и од прихода од издавања медијског простора и реклама на ТВ каналима “Арена Спорт”.
Превремено пензионисани могу да повећају своја примања: Ово је начин какоhttps://t.co/NS6A57yNIX
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 31, 2023
