Прочитај ми чланак
На централној куполи храма Св. Јована Владимира у Бару постављен златни крст висок 4,6 метара и тежак 380 килограма. Крст освештао митрополит Амфилохије са архиепископима Теодором и Артемијем из Украјинске и Бјелоруске православне цркве.
Са централне куполе Саборног храма Свети Јован Владимир у Бару већ неколико дана лепотом зрачи позлаћени крст, који је постао украс храма, или како то примети преосвећени митрополит црногорско-приморски Амфилохије „освећење града“.
Храм импозантног изгледа, иако још недовршен, чудесно блиста подно Румије, са чијег врха га светлошћу „умива“ Црква Свете Тројице.
А није било лако подићи крст висине 4,6 метара, тежине од око 380 килограма.
Из руку верника „преузела“ га је моћна машина, али тек пошто су га освештали митрополит Амфилохије са архиепископима Теодором и Артемијем из Украјинске и Бјелоруске православне цркве.
Тај чин обављен је поред знаменитог дрвеног крста Светог Јована Владимира, опточеног сребром, којег вековима чува угледна барска фамилија Андровић.
Ово је посебни благослов за све нас и велико признање за нашу митрополију. Град Кијев је дубоко уткан у историју нашега народа. Он је био богословски центар многим нашим прецима, који су се у Кијеву учили и стицали богословска знања.
Један од њих је и Свети Симеон Дајбабски, који је био кијевски ђак и кроз кога је просејала Кијевско-печерска лавра – казао је митрополит Амфилохије.
Бројне генерације ове породице чувале су и носиле крст часног кнеза Владимира, коме је баш на том крсту Јован Владислав, љубоморни син Самуилов, одрубио главу.
Његова жена Косара то није могла поднети па је за само неколико дана пресвиснула од туге. И после много прохујалог времена, љубав Владимира и Косаре није увенула, већ траје до данашњих дана…
– На почетку градње, пре три године, били смо без иједног динара, а онда је храм израстао чудом које само Бог може да подари – казао је митрополит Амфилохије, кога је Украјинска православна црква одликовала Орденом Светог апостола кнеза Владимира другог степена, за велику ревност и усрђе у служењу цркви православној и унапређењу односа Украјинске и Српске православне цркве.
Радост због целог догађаја осећао се међу бројним окупљеним народом, црквеним великодостојницима, приложницима и донаторима овог лепог храма, чија рука помоћи ће и у будућности бити потребна, како би ово здање које је израсло из темеља, чврсто стало на своје ноге, отворило двери за службу Божју, крштења и венчања нових нараштаја Барана.
Иако је остало још доста посла да се уради, ова православна лепотица је већ сада својим спољним изгледом с правом носи тај епитет.
(Новости)
