Прочитај ми чланак
(Б92)
Многе девојке са севера Албаније се удају за мушкарце из руралних делова Србије, а ти бракови понекад су параван за трговину људима, упозоравају стручњаци.
Брикена Пука, директорка албанске невладине организације Ватра, која се бави заштитом жртава трговине људима, је „указала на један случај принудног брака између албанске девојке и српског мушкарца“, додајући да је „малолетна девојка била присилно продата и удата у једном граду у Србији“.
Пука је заједно с представницима Канцеларије националног координатора за борбу против трговине људима Албаније, Државне социјалне службе и Генералног директората полиције, који чине албански национални механизам за идентификацију и збрињавање жртава трговине људима, недавно посетила Србију.
„Многе девојке из северне Албаније се удају за мушкарце који живе у руралним деловима Србије. То није увек нужно везано за трговину људима, али постоје случајеви у којима се овим женама тргује. Ове девојке настављају са животом у новој породици и многе Албанке се удају за српске мушкарце. Полицији је врло је тешко да разликује нормалан и принудни или лажни брак од трговине људима, нарочито када су сви папири исправни“, навела је Пука.
Према њеним речима, Албанија, као земља порекла трговине људима, како је квалификована у извештају о трговини људима америчког Стејт департмента, има највећи проблем са унутрашњом трговином људима.
„Према статистикама однос између унутрашње и спољашње трговине људима је 70 према 30 одсто. Најзаступљенији облици експлоатације су сексуална експлоатација, принудно просјачење, принудни рад и приморавање на вршење кривичних дела“, рекла је Пука.
Она је ижнела податак да су у 2012. години у Албанији идентификоване 92 жртве трговине људима, махом из породица са економским проблемима и ниским нивоом образовања, а главне дестинације те трговине су Швајцарска, Немачка, Шведска, Италија, Грчка, Косово и Србија.
Пука је рекла и да у Албанији постоје четири склоништа за жртве трговине људима, једно је државни прихватни центар, а остала три воде невладине организације које пружају дугорочне услуге реинтеграције жртвама.
Чланови албанског националног тима за борбу против трговине људима у Србији су разговарали с представницима више организација цивилног друштва које се баве заштитом жртава трговине људима, као што су Центар за интерграцију младих, НВО Астра, Аутономни женски центар, као и са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ).
Према речима директорке албанске невладине организације Ватра, један од циљева студијске посете Србији био је размена искуства и добрих пракси између институција и организација цивилног друштва из Албаније и Србије.
