Прочитај ми чланак

47 година свештеничке службе митрополита Амфилохија

0

amfilohije

На празник Светог Прокопија у Милошевићима код Плужина молитвено обележена 47. годишњица свештеничке службе митрополита Амфилохија. Дан раније, Митрополит началствовао сабрањем у цркви Свете Недљеје у Јошици.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије обавио је 21. јула 2015. годне, на празник Светог великомученика Прокопија, велико освећење обновљеног храма посвећеног овом светитељу у Милошевићима код Плужина а потом у њему служио свету архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће сабраних вјерника.

Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије обиљежио је овом приликом четрдесет седму годишњицу од када је рукоположен у чин свештеника у Кефалонији. Поводом празника, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије преломио је славски колач у славу и част Светог великомученика Прокопија, светитеља коме је овај храм посвећен.

,,Кад дођете Њему, Камену живом, ви се, као камење живо, уграђујте у духовну кућу, у свештентство Свето“, цитирао је Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије, у својој бесједи којом се обратио вјерницима, ријечи Светог апостола Петра.

,,Без камена, без темеља, ништа не може бити саграђено. Да би се овај храм овако обновио морао је да има добар камен темељац. Тако је и сваким домом, морамо га градити на добром, јаком темељу. Оно што важи за храм и дом, исто важи и за Божански дом и грађевину, васиону бесконачну, за све видљиве и невидљиве свјетове који круже у нама и око нас. Нема бића, од највећег до најмањег, у које тај живи Камен, како пише апостол Петар, није уграђен као сила, као словесност и мудрост , без које би све нестало и срушило се. Тај Живи Камен је Христос Бог, вјечни Логос, Који је за себе рекао: Ја сам Хљеб Живота Који силази с неба и који једе од овога Хљеба вјечно ће жив бити. Силом тог Хљеба Живота и живог Камена Станца, на коме све почива, настао је и овај Свети храм посвећен Богу и Светом великомученику Прокопију, а храм је символ Тијела Христовог, Цркве Божје, живог камења“, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.

Митрополит г. Амфилохије је нагласио да је безумно што данас неки мисле да без часног Крста и крштења могу бити прави људи, и додао да су прави људи само они који у себе приме квасац Вјечног живота и који вјерују да је човјек вјечно и бесмртно биће.

Обраћајући се посебно дјеци сабраној на светом богослужњу, митрополит Амфилохије је подсјетио да се у школама учи да је човјек постао од мајмуна. ,,Од мајмуна сте постали, будите људи! Од мајмуна се не може постати човјек. Сваком свом створењу, па тако и мајмуну, Бог је дао по његовој мјери и свако биће има свој смисао овдје на земљи. Али човјеку је Бог дао више од онога што је дао свим осталим створењима, створивши га по слици и прилици Својој и призвавши га, не само да чува своју природу, него да расте, да узраста, да иде и до смрти, и у смрти, и после смрти ка Лику Другог Лица Пресвете Тројице, вјечном Логосу кроз Кога је све постало, Који је дошао међу нас и, поставши један од нас, показао нам праву мјеру наше човјечности. За нас Хришћане који смо просвећени вјечним просвећењем, та мјера нема краја, она је безмјерна. Нема краја људском усавршавању, па се зато се и граде храмови, да би се у њима учили тој мудрости и том знању. Човјек је као и остало живинче ако га та свјетлост, Божанска, непролазна не освијетли, као што је освијетлила ваше претке да овдје саграде цркву посвећену Светом Великомученику Прокопију, који је био један од витезова Цркве Христове, просвећен Божјом свјетлошћу“, рекао је митрополит Амфилохије.

Подсјећајући на житије Светог Прокопија и његово страдање, митрополит Амфилохије га је упоредио са страдањем Хришћана данас у Сирији, Ираку, Ирану гдје је Црква Христова постојала кроз вјекове, а гдје се сад уништава због помрачених Арагјана, којима помажу и Европљани, и главни ,,кувар“ НАТО пакт, који је био главни ,,кувар“ покоља и овдје код нас.

,,Памтите 1943. годину, Стабна и Дола у Пиви, времена братоубилаштва, насиља, окупације и тираније. Европске тираније, Њемачке, Италијанске, фашистичке, нацифашистичке тираније за коју смо мислили да је завршена. И дај Боже да је завршена 1945.године, као и да смо се и ми деведесетих година ослободили бољшевишке тираније. Али ево, са истих оних простора са којих је насиље долазило у старијим временима, поново се појавило, а нажалост, и међу нама, зло и опако сјеме братоубилачко. Колико је браће овдје погинуло од братске руке од 1941. до 1945. године, па и у овом новом, грађанском, опет братоубилачком рату у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Ту нашу чорбу и несрећу запржио је наследник нацифашизма, НАТО пакт, исто оно што су Хитлер и Мусолини урадили са Косовом 1941. године, само данас још и горе. Онда се то звала окупација а данас се то зове ,,ослобођење“ Косова и Метохије. Данас су они који су бранили своју Отаџбину на Косову и Метохији у Хашком суду, а прослављају се они који су бомбардовали и порушили стотине педесет храмова, хиљаде побили, десетине хиљада кућа и домова разорили и прогнали народ. Да су нека здравија и паметнија времена, и Србија и Црна Гора би поднијели тужбу суду против Клинтона, Блера и Солане, највећих властодржаца и носиоца братоубилаштва у Европи двадесетог и почетком двадесет првог вијека. Не знам смијем ли то рећи, али то говорим с муком и са бригом, да подсјетим и нас да се због наших несрећа и братоубилаштава отријезнимо од тог злог сјемена. А и њима да помогнемо да се отријезне и да не говоре више да су то људска права. Људска права су да ти данас уништаваш Украјину!!? Сјеме нацифашистичко од 1941. до 1945. године поново је посијано у Украјини, па се браћа, ено, кољу а зна се ко то покреће и помаже. Ено Америчке војске на границама Пољске и Бјелорусије, и војника које су тамо послали. Зашто их шаљу? Против кога их шаљу?. Да ли се тако рјешавају питања овога свијета и успоставља мир на овој земљи?, запитао се Архиепископ цетињски г. Амфилохије.

Он је подсјетио да Црква Божја зато без прекида проповиједа Њега, Христа Бога, Који је Миротворац и оне који су миротворци, који се називају синовима Божјим, и то су одувијек били.

,,Такав миротворац је био и Свети великомученик Прокопије. Вријеме је показало и показује да су блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати. Блажени су прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско“, рекао је владика Амфилохије и благословио сабране посебно јер су се присјетили гробова својих предака, украсивши овај Свети храм, како би се ту учили да украшавају своју душу, да уграђују себе као живо камење у ову духовну Светињу, у свештенство Свето оних који служе свом душом својом, свом мишљу својом, Богу и ближњима, који љубе Бога свим срцем и ближњега свога као самога себе, чак и више од себе самога.

,,Радујем се овом храму, и томе што себе уграђујете, као живо камење у духовну грађевину, свештенство Свето, градећи овај храм, кршавајући се, вјенчавајући и опојаваћи у њему заједно са овим Светим душама и гробовима који већ постоје овдје“, рекао је владика Амфилохије.

Он је потом служио помен упокојенима овога мјеста, јер по ријечима Високопреосвећеног Владике г. Амфилохија, да није било њих не би било ни нас, ни овог старог храма а ни новог.

По доласку у село Милошевиће митрополит Амфилохије је обишао цркву Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви а по повратку на Цетиње манастир Пиву.

Дан раније, у понедјељак 20. јула 2015. године, на празник Свете мученице Недјеље, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној овом празнику у Јошици у Каменарима, поводом 340 година од изградње ове цркве.

Након прочитаног зачала из светог Јеванђеља Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије се вјерницима обратио словом архипастирске поуке, рекавши да је диван Бог у творевини својој и у сваком Свом створењу, од најмањег до највећег, а најдивнији је у човјеку као Свом створењу, кога је створио по Својој слици и прилици, уписавши у њега Божанску љепоту, доброту и мудрост.

,,Та Божаска љепота, чуда и чудеса Божја, сва заједно колико их има, у свим могућим знаним и незнаним свјетовима, сабрана су у оку свакога од нас. Диван је Бог у Светима Својим. Све те љепоте, сва та мудрост, сво откривење истине неба и земље и смисао види се и остварује, врхуни, у Светим Божјим људима, који су уможили таланате добијене од Бога, сваки према својој мјери. Ако није вјечно биће, човјек је подложан смрти, пролазности и ништавилу и сваки његов труд, дјело и напор постају ништавни, безвриједни и бесмислени. Само људски живт и дјела који се утемеље на Крајеугаоном камену, на Христу Богу, Сину Божјем од Дјеве рођеном, распетом, васкрслом и вазнесеном, ради нас и нашега спасења, и који се њиме освете и просвете, остају, опстају и постају непролазни“, подсјетио је митрополит Амфилохије.

Он је рекао да су тако живјели Свети Божји људи, а међу њима и Света Недјеља, дјевојка која је живјела у прадревна времена, (у трећем вијеку) у вријеме цара Диоклецијана, који је желио само њему да се клањају. Митрополит Црногорско-приморски је подсјетио убијање Бога у људима, рађа оцеубиство и братоубиство.
,,Ми смо свједоци тога. Свједок тога сам и ја. И најдубља рана у мом бићу, које не могу да се ослободим, као ни страха кад прођем крајевима у којима сам рођен, је онај братоубилачки страх који је некада био. Четници и партизани на Бистричком пољу, у мом родном мјесту, мјесту мога оца, испод планине Вучје, Рогођеда и Жирака. И данас кад се сјетим тога, ужас ме обузме. На том свом памћењу, дјетета од четири године, ја градим своје памћење. Брат убија брата!, говорио је Високопреосвећени Владика Амфилохије.

Митрополит је казао да зато није ни чудо што је данас код нас оволико расправа и свађа, што је било крвопролиће и грађански рат у овој земљи, рекавши да је то све плод обезбожења људи.

,,Видимо данас, у Црној Гори, ове партије, како се људи свађају једни са другима, сваки је, као, носилац правде и истине. Кад човјек мало дубље анализира, већина ових, који сад имају своје идеологије и своја рјешења друштвеног и социјалног живота, темеље их на том братоубиству. Као што су се они братубице и оцеубице борили против Бога, тако се та братомржња наслиједила и претворила у идеологије. У духу оних, који су онда убијали у име револуције и новог, бољег свјетског поретка, и данас иду у име новог поретка, Европског, Бриселског, и натопактовског поретка, које сад, посебно код нас у Црној Гори, проглашавају као једино спасење за Црну Гору. И то онај НАТО пакт, који је наставио дјело оних који су нас бомбардовали 1916., 1941., 1943., 1944., 1995. и 1999. Наши главари кажу да ,,без НАТО пакта данас нема будућности. Да ће то бити безбједност“. Безбједност у мишоловци! Сад кажу ,,Ми смо носиоци антифашизма“. Да сте носиоци антифашизма, у правом смислу, препознали би гдје је данас спас, и народа и држава, не би ишли за онима који настављају фашистичко, нацистичко, бољшевичко, братоубилачко дјело и у Европи и у Азији, оних који поричу вјечни и бесмртни смисао људског постојања“, подсјетио је, у бесједи, Митрополит г. Амфилохије.

Он је рекао да је највећа трагедија, која се данас догађа посебно код нас у Црној Гори а и шире, то што је нашој дјеци дозвољено да се баве наркотицима, да се уче проституцији у школама, јер шта је друго проституција него учење о некаквом, сад, трећем полу.

,,Настраности постају нормална ствар за просвету Црне Горе. Неморал може да прође, али не може да прође име Христово, име Бога њубави. Не може да прође темељење људског живота на вјечној Божанској љубави, која призива свако људско биће на љубав, али не на било какву љубав него на ону вјечну, Божанску љубав, која само рађа, препорађа и даје непролазни смисао људском постојању. Свака идеологија, свака религија која пориче вјечни смисао људског бића је демонска, сатанска лаж, отац јој је лаж, Сатана који хоће да уништи људско биће и Божју творевину, а прије свега, и изнад свега, човјека као Божју творевину. Тешко нашим ђацима овдје, тешко нашим наставницима а нарочито министрима просвјете који на таквим, безбожним темељима, на темељима који обесмишљују вјечни смисао људског постојања, доброте, мудрости и истине људског бића, темеље просвету.Тачно, треба школа да нас научи, на практичан начин, како да живимо како да се понашамо према творевини и обављамо, свако према свом дару, свој посао и занат. Све је то битно и значајно. Али ако све то што радимо и чему се учимо данас јесте а сјутра није, онда је то бесмислено и сулудо. Онда таква просвјета није просвјета него помрачилиште“, рекао је владика Амфилохије.

Рекавши да нам то свједоче свети Божји људи, митрополит Амфихије је подсјетио да нас је Света мученица Недјеља сабрала данас у овом храму. Она која се од младих година завјетовала да буде само Христова невјеста и принесе себе Христу Богу на дар.

,,Света мученица Недјеља не може бити заборављена, јер није живјела она, него је живио Христос у њој, Христос Који је вјечан и непролазан, а исто тако и они који су Његови“-рекао је у литургијској бесједи, у цркви Свете недјеље на Јошици у Каменарима, Високопреосвећени Архиепископ г. Амфилохије.

Поводом храмовне славе ове Јошичке Светиње Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије преломио је славски колач у славу и част Свете мученице Недјеље, небеске заштитнице цркве у Јошици. Прослава празника Свете мученице Недјеље почела је у недјељу, 19. јула 2015. године, свечаним вечерњим богослужењем у овој јошичкој светињи. Црква Свете Недјеље у Јошици изграђена је 1675. године и ове године навршава се 340 година од њене градње.

(Митрополија црногорско-приморска)