Прочитај ми чланак
Двогодишњи Душан Јовановић из Бара, први је Србин који је свету тајну крштења примио у Ђаковици након рата на Космету 1999. године. Душаново крштење је обављено јуче у новосаграђеном манастиру Успења Пресвете Богородице у некадашњој Српској улици.
Мишко Јовановић, отац првог Србина који се крстио у Ђаковици, поручио да је, „поред тога што је све ствар божје промисли“, на овај начин желио да пошаље поруку својим сународницима и сапатницима да се никад и никако не одричу свог огњишта, а кум на крштењу, Никола Цамовић, да је Душаново крштење весник бољих дана за ђаковичке Србе.
„Тако је Бог хтео. У тренутку када је прошле године завршена обнова цркве у Српској улици коју су Албанци запалили у мартовском погрому 2004.године, а након тога и преименована у манастир, јавила ми се жеља и потреба да Душан, иначе моје треће дете, буде први Србин који ће након погрома православаца из мог завичаја бити крштен у Ђаковици. Осећај је неописив. С једне стране сам пресрећан што је ова привилегија припала мојем детету, а с друге тужан што у Ђаковици, осим четири старице које живе у конацима манастира, ни након 13 година нема ниједног Србина“, каже Јовановић.
Не треба заборавити да Срби скоро 100 година (од средине 15 до средине 16 века) нису имали ниједну своју институцију (Црква је била у рукама Грка, а земља поробљена од Турака), да је више од 2/3 Срба вековима потурчено, поалбанизовано, покатоличено и ко зна још шта, да су садашњи Црногорци, Бошњаци, као и већина Македонаца, Албанаца и Хрвата српског порекла, да у Београду 1804 године није било ни 5 Срба, да смо као народ у Првом и Другом светском рату преживели геноцид какав није ни један народ, да су против нас Срба, када су били најјаћи ратовали Грци, Турци, Немци, Американци и опет нас нису победили и уништили. Сва зла овога света ударају на нас Србе и пролазе, многима смо видели леђа, још ћемо се тек надгледати како други беже, ишчезавају и нестају из градова и села одакле су нас протеривали или протерали. Србину можеш све да урадиш али да га истребиш никада. Отписани увек се враћају да отпишу оне који су их отписали. Данас је Душан крштен, сутра ће ако треба током ходочашћа и Лазар, Милош, Стефан, Марко, Вељко, Ђорђе…. списку неће бити краја.
Зар нам могу икада отети оно што им нисмо никада ни дали!
