Прочитај ми чланакУ покушају српског диктатора да спашава своју криминалну лађу која незадрживо тоне, спреман је да изазове било какво ванредно стање, па члак и да изазове неку врсту диверзије коју би приписао противницима његовог режима и студентима.
Али, његова драма постаје све већа, јер му је у Мађарској оборен један од последњих блиских људи, Виктор Орбан који је небројено пута јавно носио у друштву са њим заставе „велике Мађарске“ са Војводином на мапи.
Ових дана доживљава тежак ударац из САД јер је под истрагом амерричких власти компанији са 5.000 камиона-шлепера коју је стварао новцем из буџета Србије и уз „логистику“ наводно одбеглог Славише Кокезе, бившег предесника ФСЈ.
Он зна да ће заједно са својим блиским људима бити оптужен у САД за незапамћењу пљачку на тлу те државе. Под истрагим у Европи су и његове подметачине и коруптивни послови, прање новца и дистрибуција наркотика, а чека га епилог покушпаја да се игра са већима од највећих у мафијашким „фамилијама“ и политичким врховима Европе и света.
У ноћи између 12 и 13 априла 2026. године, сада већ бивши министар послова Мађарске Петер Сијарто, наводно „велики пријатељ“ српског диктатора Александра Вучића, дословно се забарикадирао у просторијама министарства спољних послова ове земље. Пред вратима просторије у којој је био, стајали су наоружани чланови приватног обезбеђења, док је Сијарто унутра са још једном особом панично уништавао поверљива (и за њега и Виктора Орбана комптомитујућа) документа. Такозвана „дробилица“ папира радила је читаву ноћ.
Међу тим тајним документима налазили су се и они који говоре о томе како је Сијарто као главни преговарач за преузимање НИС-а од стране мађарске нафтне компаније МОЛ, правио договор са руском страном на штету Србије, а уз личну сагласност Александра Вучића као једине стварне власти у отетој држави, или држави-таоцу његовог режима.
У међувремену је победничка страна са Петером Мађаром на челу, након 90% пребројаних гласова и очигледне двотрећинске већине, кренула у потрагу за Сијартом, за кога се сматрало да је побегао из државе.
Кад је коначно пронађен и ухваћен на делу, добио је „заштиту“ да не побегне до суђења.
Дан након овог догађаја на првом програму РТС, Александар Вучић је изјавио да „цео договор са Мађарима и Русима и даље стоји“. Двадесетак сати раније, направио је „фројдовску омашку“ и уместо да честита победу Петеру Мађару и његовој странци на победи, „честитао је“ свргнутом шефу мађарске дипломатије Петеру Сијарту!
У првим сатима након пада Виктора Орбана, пала је и 14 година дуга коалициона „шема“ са странком Савез војвођанских Мађара (странка покојног Иштвана Пастора). Та „шема“ је почивала на пословним комуникацијама и прању великог новца са Орбановом и Вучићевом странком.
Кључна личност преко које се већина тих послова обављала, био је накјдискретнији, повучени Лајош Чакањ, тајкун са севера Бачке. Главна спона измедју Орбана и Вучића и прања новца преко ОТП банке, финансијер СВМ-ВМСЗ и Пастора који је управљао гласањем Мађара из Србије (и оних у Србији и у „дијаспором“ у Мађарској). Чакањ је власник хиљада хектара војвођанске равнице, винарија, подрума Палић и на стотине скупих некретнина у Србији и региону…Сматра се да је из Србије изнео барем једну милијарду евра и да је имовина коју поседује у Вучићевом „царству“ њен десети део…
Орбанов све чешћи обичај да се појави са заставом „велике Мађарске“ на којој је и Војводина, Вучића никада није „померила са места“. Упорно оптужујући војвођанску опозицију, студенте Новог Сада и грађане Војводине за „сепаратизам“, користећи старе Милошевићеве трикове о „спашавању покрајине“, он лично је био укључен преко Орбана у план економске хегемоније Мађарске над Војводином.
Орбанов пад и Вучићев пад не могу се посматрати одвојено. Веза је било и превише, а за оне најважније тек ће се сазнати. Српски диктатор нема више избора: спреман је да „запали Рајхстаг“ (као Хитлер кад га је запалио и оптужио опозицију за то).
Према једном непотврђеном сценарију, Вучићев „Рајхстаг“ може бити само нека од државних институција или неки репрезентативни објекат, а за такве (не)дело би „ухапсио“ групу „добровољаца“ које би означио као „симпатизере студената“ или групама побуњених грађана.
