„Пошто сам изабран од судске власти, уколико та правосудна власт оцени да сам прекршио забрану сукоба интереса, да сам се бавио политиком, да сам вршио политичку делатност у корист режима или било кога, можда једне личности, и уколико то утврде, ја ћу поднети оставку на место председника Уставног суда и судије Уставног суда. Нећу чекати Народну скупштину да ме разреши, јер сам легитимитет да будем судија Уставног суда добио од судске власти, а не од политике“, рекао је Петров за Радио-телевизију Србије (РТС).

Поводом јучерашњег интервјуа који је дао листу Политика, Петров је изјавио да су се „појавили натписи у медијима који су апсолутно извргнули руглу тај интервју, са насловом ‘Судство се мора заштитити од политике, али не и отргнути од Устава и државе’“.

Он је позвао судије и тужиоце, као и своје студенте, да прочитају интервју, а посебно „део у ком објашњава шта је по Уставу и закону могуће када је реч о судији који повреди уставну забрану политичког деловања, што представља основ за разрешење у законом прописаном поступку“.

„О томе одлуку не доноси политичка власт, како су поједини интерпретирали, не доноси је председник Уставног суда, нити председник државе, већ Високи савет судства“, навео је Петров.

Петров је за Политику изјавио и да је „санкција за оне судије које су прекршиле забрану политичког деловања и које се јавно декларишу као противници актуелне власти, иако су многи уз њену помоћ напредовали на функцијама, – разрешење“.

„У питању је сукоб интереса који мора и може бити санкционисан губитком судијске функције. Проблем је само у томе што ‘врана врани очи не вади’. Принципу некажњавања комплементаран је манир јавног незамерања“, рекао је Петров.