Када се види да ни после три месеца од убиства на Сењаку МУП још увек није покренуо дисциплински поступак против Веселина Милића, може се само констатовати поразно стање у тој професији.
Уобичајено је да за много мање прекршаје полицајци бивају суспендовани, одузима им се службена легитимација и оружје. Такође док чекају исход тог поступка они не могу обављати ниједан посао из њихове надлежности док се процес одговорности не оконча .У случају Милића немамо информације који је његов тренутни статус у полицији. Да ли је задржао позицију помоћника директора полиције, или је постављен на неко друго место.
Не постоји ни обавештења да ли су му одузета обележја полицајца као што су службена легитимација и оружје. Да ли је покренут процес дисциплинске одговорности и за која дела, као и које је актуелно стање тог поступка. Све се више стиче утисак да се ради о једној врсти „равнотеже страха“ између њега, његових људи у полицији на једној страни и центара моћи у Србији на другој. То на неки начин потврђује и пуштање на слободу припадника Интервентне јединице који су заштитили Александра Вуковића Боскета у вези догађаја на Аутокоманди из новембра прошле године.
У ствари и Милић и његова екипа из београдске полиције ипак имају уцењивачког потенцијала против одређених личности из врха државе. Јер случај на Аутокоманди је сигурно један од многих који су заташкани интервенцијом припадника власти, врха полиције као и припадника подземља. Исто тако смо сведоци да се не покреће питање имовине Веселина Милића, иако би то био нормалан след догађаја после ове озбиљне афере у којој је дошло и до убиства. Сигурно се ради о међусобном уцењивању обе стране, и Милића и центара моћи у Србији.
Власти би врло тешко пало ако би се током ове већ започете изборне кампање дошло до података о богатству шефа београдске полиције које би било немогуће документовано објаснити. Зато се и обе стране међу собом држе на нишану пазећи да нико први „не трепне“. Оно што је депримирајуће је то што је јавност сведок тих дешавања, посебно јер је ово већ месецима главна тема међу полицајцима који су све више резервисани у односу на њихов основни задатак, а то је спровођење закона.
Додатни проблем је што се сада дешава и то што се од првобитне поделе на лојалисте и професионалце, сада догађа подела унутар полиције на лојалисте и „гарантоване лојалисте“. А онда ће даље ићи однос у процентима, на оне 100 одсто сигурне лојалисте, па на 80 одсто, затим на 50 одсто и тако редом. У крајњем исходу полицајци ће бити окренути сами себи у сталној дилеми да извршавају налоге власти по сваку цену или да поштују закон. А то ће се на крају погубно одразити на стање безбедности у земљи и њен статус у региону и у Европи .
Аутор је адвокат и члан Светске Асоцијације Шефова Полиција
Данас
