Политички аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли (НСПМ) Ђорђе Вукадиновић указао је вечерас да је за победу над влашћу Александра Вучића неопходно максимално заједништво свих опозиционих структура, не имплицирајући тиме и јединство, до ког по свему судећи и неће доћи када је у питању изборни процес, наводећи да спознаја о величини опасности противника са којим се суочавају тек сад доспева до појединих у оквиру опозиционе јавности, пре свега, студентског покрета.

Он је за КТВ телевизију истакао да никакве наративне или језичке и еуфоричне акробације и тзв. пумпања неће донети победу над режимом, већ добро осмишљена стратегија, и додао да су истраживања показала да Вучића евентуално може рушити унутрашњи сукоб међу владајућим круговима, као и случајеви који су изазивали одијум јавности, попут копања литијума у Јадру, рушења Генералштаба, Експа итд.

“То су биле једине ствари где му је рејтинг затреперио”, навео је главни уредник НСПМ-а у емисији “Без пардона”.

Казао је како сматра да чак најновије страшне вести које долазе поводом “случаја Сењак” (убиство у присуству начелника МУП-а Београда Веселина Милића) неће нашкодити рејтингу Вучића и напредњака, што је оценио као још страшнију околност, будући да је “степен индоктринираности и зомбираности напредњачког, режимског бирачког тела, скоро па непробојан”.

“Да се ово догодило пре годину или годину и по дана, у јеку општенародне побуне предвођене студентима, вероватно би имало тектонске последице и на рејтинг власти и на односе у самој власти. Сада бојим се да неће имати уопште. Режимско бирачко тело је анестезирано и под невероватном врстом испирања мозга”, наглашава Вукадиновић, који је додао да је потребно много више памети уложити “да би се том злу доакало”.

Иако истиче да су за све протекло време студенти уз одређене мањкавости учинили многе сјајне ствари, и да и даље представљају велику снагу, каже да се ту ипак не ради о “плебисцитарној подршци каква је владала почетком прошле године”, али да је “важно одржавати пламен”.

Ако би, каже, морао да им замери нешто, то би се односило на с једне стране извесну ароганцију и помало бахатост испољавану према остатку опозиционог корпуса, што се, наводи, може приписати и младалачком заносу и надобудности, а с друге стране, што су свесно или несвесно “доприносили сатанизацији и демонизацији опозиције”, а то је, објашњава, много горе по питању борбе против режима.

“Данас се види да нико са антирежимске стране не може сам и да мора доћи до сарадње, савеза и (макар постизборних) удруживања”, оцењује аналитичар.

Коментаришући могућа престројавања на десном опозиционом полу и најаве да би тај део опозиције могао наступити у најмање две колоне (једна око коалиције НАДА и друга око блока “МИ-ја” са Народном странком), он је рекао да искрено навија да се и проевропски и десни, национални блок удруже, наводећи да је данас оквирно 10-ак процената гласова остало на опозиционој десници.

Прокоментарисао је посебно настојање “МИ-ја” да буде “пијемонт уједињења деснице”, подсетивши на околности из 2023. (београдски избори) када је доктор Несторовић, као одлучујући фактор, одлучио да не иде ни са влашћу ни са опозицијом, што је потом резултирало тиме да напредњачка градска управа остане на власти.

“Имајући у виду са чим и са ким имамо посла, причати о томе да “нећемо с овима (остатком опозиције) јер би и они издали Косово”, потпуно је труо и шупаљ аргумент. Нема и не сме бити еквидистанце. Мора се и морало рећи “заједно ћемо (с остатком опозиције) рушити власт где год је то могуће”. Управо с тим у вези, није реално да претендују да данас буду пијемонт. При томе, сами су се у међувремену четири пута поделили”, закључио је Ђорђе Вукадиновић.

Извор: simptom.rs