Средином 19. века чувени пољски Тархеолог и научник Тадеуш Волански је прочитао натпис на једном археолошком предмету као Јеракле (Херакле) Словен. Реч је о необичном керамичком предмету кога је први објавио Теодор Момзен 1850. године. 

Предмет је званично датиран у 9. веку пре Христа, према облику и језику. Оно што је Тадеуш приметио је да натпис Херакле уопште нема почетно слово Х и чита се Јеракле (у складу са најстаријим писмима попут Винчанског) . Друга битна информација је да је реч Словен јасно записана као Склабенс, а то је назив којим су антички Латини звали искључиво Србе Словене.

Теодор Момзен (Тхеодор Моммсен 1817-1903) био је немачки историчар, новинар, политичар, правник и стални члан парламента Пруске. Зоран Сиришки, који се бави овом темом, посебно је истакао да је Момзен био један од зачетника словеномржње и видео Словене као нижу расу, а то је утицало и на његове радове будући да је био политичар и новинар.

Међу бројним натписима које је Момзен објавио у свом делу Дие унтериталисцхен Диалекте (1850), тај предмет посебно привлачи пажњу. За разлику од уобичајених натписа на камену, овај је био је израђен од печене глине и имао је врло необичан облик. Већ тада, средином 19. века место његовог налаза било је непознато. Сачувани су само цртежи, преписи натписа и различита тумачења која су за собом оставили истраживачи. Према Момзеновом опису, предмет се налазио у збирци породице де Миничи у Ферму. Купљен је у Напуљу, док је његово право порекло већ тада било непознато. Сам Момзен претпостављао је да би могао бити луканског порекла, али ту тврдњу није могао да поткрепи конкретним подацима. Предмет је био израђен од теракоте, са испупченом горњом површином и натписом урезаним по ободу. На обе стране налазио се приказ Херакловог топуза, тољаге, насликан црном бојом.

Управо је натпис постао предмет спорења. Момзен је признао да поједина слова нису сигурна и да располаже само преписима које му је доставио де Миничи. Ипак, сматрао је да почетак натписа садржи име Херкула, односно облик који је повезао са латинским Херцулис. Тако је овај необични предмет ушао у научну литературу као један од споменика староиталских дијалеката.

Две године касније, пољски истраживач Тадеуш Волански посветио је предмету знатно већу пажњу. У свом делу објавио је цртеж преузет од Момзена, али је натпис прочитао другачије. Према његовом читању, у тексту се налазио облик који је тумачио као Херцули славиенси – „Херкулу словенском“. На основу тога предмет је назвао „Словенски Херкул“, а у словенском преводу помиње и „Крѣпкобога“ *, кога је сматрао словенским еквивалентом Херкула.

* Крепко је стара словенска реч која означава оно што је снажно, чврсто, јако и постојано. Потиче од прасловенског корена крěп- који се среће у многим словенским језицима и повезан је са појмовима снаге, крепости и учвршћивања. У старим текстовима речи као што су крѣпокъ, крѣпость и укрѣпити означавају јачину, снагу, утврђеност или оснажење. У савременом српском језику исти корен препознајемо у речима крепак, окрепити, поткрепити и крепост. Због тога би назив Крѣпкобог дословно значио: „снажни бог“, „бог крепости“, или „бог силе и снаге“.

Овде преносимо цео текст Тадеуша Воланског преведен са немачког:

XXВИИИ. Словенски Херкул
(Табла ВИИ, бр. 28)

Код Момзена, на табли XИИ под бројем 35 и описан на страни 190, налази се ова кугла од печене глине на постољу са натписом, чије је место налаза непознато, а која се данас налази у збирци де Миничија у Ферму.

На обе стране кугле насликана је црном бојом тољага (цлава). Натпис на постољу, на коме је причвршћена ова кугла, урезан је грчким словима. Јасно се чита:

ИЕПЕКΛЕОΣΣКΛАБЕНΣИИ

— Херцули славиенси. — Славјанском Крѣпкобогу. — Херкулу словенском. — Словенском Херкулу. — Херкулу Словена.

Ово је, колико је мени познато, најстарији помен имена Словена.

Крајем XИX века споменик поново објављује Роберт Симор Конвеј у делу Тхе Италиц Диалецтс (1897). Конвеј доноси ново издање натписа и задржава читање које садржи низ слова „СКЛАБЕНС“, односно облик веома сличан ономе који је Волански сматрао значајним. Ипак, Конвеј не даје никакво тумачење натписа. Његова најважнија напомена односи се на судбину самог предмета. Конвеј изричито наводи да је споменик „сада изгубљен“ (ноw лост).

Посебну пажњу привлаче и сами топузи приказани на предмету. Херкулови топузи тј буздовани се у том периоду појављују врло често и начин њиховог приказивања такође указује на овај период. Топузи су несумњиво била довољно важан елемент да их и Момзен и Волански посебно помену у опису.

Тиме се завршава траг који можемо поуздано пратити. Предмет који је средином XИX века још увек постојао у Ферму нестао је пре краја века. Због тога данас није могуће поново испитати глину, начин израде, боју, дубину уреза или слова која су код различитих аутора изазивала недоумице. Све што је преостало јесу Момзенов опис, цртежи, Волансково читање и Конвејева каснија редакција натписа.

Извор: огњило.цом, Зоран Сиришки