Студенти су уз иницијални пакет захтева за борбу против корупције и утврђивању одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду, на сто транспарентно избацили нову карту – доношење Закона о лустрацији и Закона о пореклу имовине.
Будући чланови Покрета Моба су давних година заговарали доношење ових закона, почевши од Драгана Радовића 2013, Мирослава Паравиње 2023, па до Бранка Драгаша и целе Мобе на првој јавној конференцији 2024. (https://www.bing.com/videos/search?q=pokret%20moba&view=detail&mid=7A62CD0AE415F377354C7A62CD0AE415F377354C&ajaxhist=0).
Домаћој јавности прилично је непознато да је 2003. године „Жута“ коалиција донела „Закон о одговорности за кршења људских права од 1976.“, који је добио колоквијално име „Закон о лустрацији“. Потпуно несхватљиво, рок примене закона је орочен на десет година од дана доношења! Очито проформе донет, без икакве конкретне примене и резултата, мртво слово на папиру.
Посебна перверзија тог закона била је одредба из члана 8/3 – „Искључење одговорности за кршење људских права – Извршена давањем информација Безбедносно-информативној агенцији или ранијој односно другој одговарајућој служби, у изјави приликом саслушања у полицији, односно задржавања у полицији, затвору или притвору“.
Другим речима, ко год се позвао на то да је сарађивао са Удбом и полицијом, био је изузет од примене тог закона о лустрацији. То је Удбиним и полицијским сарадницима дало потпуни имунитет и широм отворена врата да некажњено наставе да раде све оно до чега смо данас дошли.
Наравно, Удба, полиција и правосуђе су се последично нераскидиво уланчали и тако стекли додатни неограничени имунитет и моћ. Иницијална црвено-црна коалиција смрти и потока крви Крајина, санкција и инфлације, уланчала се са новодошлим „Жутим Кмерима“ и онда су заједнички наставили да сатиру Србију, да би потом опет заменили челне улоге и кренули у даље пустошење Србије.
Зашто „Жути Кмери“ нису лустрирали иницијалну црвено-црну коалицију смрти и потока крви? Зашто су и поред продаје Милошевића и осталих Хашких осуђеника, политички преживели сви социјалисти, јуловци и радикали?
Зато што су жутаре биле гладне, жедне и потпуно необразоване и неспремне да преузму ефикасно руковођење државом. Ту треба додати и апсолутну зависност и подређеност страним службама, све заједно лопови и издајници који су наставили Милошевићевом утабаном стазом. А да се не би саплели на тој стази требали су им бивши Милошевићеви пипци – социјалисти, јуловци и радикали, Удба, правосуђе и полиција. Тако је најгоре од свих зала преживело петооктобарске промене и инкорпорирано у жуто ткиво. Појединачни испади типа атентат, „Сабља“, „Легија“, послужили су дисциплиновању и признавању ауторитета жутим вођама.
Типичан пример је тзв. „Севера Косова и Метохије“. Српски параполитичари, „родољуби и патриоте“, који су инстант прелетали у нове таборе. Тако су бивши „тврди радикали“ и „Коштуничини људи“, листом експресно прешли у жуте редове, а потом још брже у тзв. „Српску листу“ и „Косову“. Ти прелети ради ћара су се завршили тврдим приземљењем у „Репубљик Косова“. Препуни џепови су им знатно амортизовали тврдо приземљење, а јавна је тајна да су сви из те гарде сада трули богаташи у „остатку“ Србије. Настављају да сисају две мајке, па док траје – траје.
Остали прелетачи и камелеони, добили су поуздано уточиште у разним новорођеним Удбиним пудлицама, па су сви заједно постали вампири тренутне владајуће коалиције и кренули да сисају све што се из Србије исисати може.
Зато, без свеопште хоризонталне и вертикалне лустрације нема демократије и нема напретка Србије!
Шта је лустрација?
Иако би то можда било праведно, у духу обичајног права и у сржи хришћанства, око за око, зуб за зуб, лустрација не значи освету, већ правосудно процесуирање ради утврђивања одговорности свих носилаца бивших јавних функција, нарочито оних који су били повезани са злоупотребом моћи, репресијом, политичким прогонима и кршењем људских права, а пре свих партијски моћници и њихови пипци у Удби, полицији, правосуђу, државном руководству и осталим државним структурама, укључујући и паракриминалне партијске структуре типа „лојалисти“.
И то све од 1976/77. па до данас.
Покрет Моба сматра да хоризонталну и вертикалну лустрацију треба водити у два правца – кривична одговорност и богаћење. Зато смо одавно промовисали и промовишемо да поред Закона о лустрацији и Закона о конфискацији неоправдано стечене имовине, треба донети трећи правни акт, Закон о нечасном отпусту из службе.
Дакле, Покрет Моба се јасно и транспарентно залаже за доношење тог трећег, „везаног“ закона, Закона о нечасном отпусту и позива студенте и све грађане Србије да и овај закон уврсте у своје захтеве.
Време је да се уведе ново свето тројство – кривица, конфискација, нечасни отпуст!
Долази време свођења рачуна. Моба наставља да говори решењима и чека одјек. Грешке се не смеју понављати.
До сада је одјекнуо Мобин позив на ослобађање од професионалних политичара, увођење директне демократије, формирање народних зборова, доношења Закона о лустрацији и пореклу имовине и конфискацији, а одјекнуће и Мобин предлог доношења Закона о нечасном отпусту.
Посебан јавни ехо Покрет Моба ствара изговарањем – мафија не губи изборе! Ако се тражи расписивање избора, онда морају бити расписани у складу са Уставом и законима на снази. Никаква козметика не долази у обзир! АП КиМ је неотуђиви и саставни део Републике Србије!
И не долази у обзир контаминација будуће „Студентске листе“ било каквим другим именима осим студентских. Све остало је сигуран пут у пропаст.
Покрет Моба има и понудила је решења за све горе наведене ситуације. Округли сто за усклађивање приоритета на путу ослобођења Србије је императив.






